Шеф Кабинета потпредседнице Владе Републике Србије и министарке културе и информисања Бранислав Маричић присуствовао је данас обележавању Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату.
П:
О:
Читај ми
Oбележен Дан сећања на страдање НБС у Другом светском рату
Београд,
6. април 2022.
Маричић је на скупу, на којем су симболично положене књиге и цвеће, рекао да је бомбардовање ове установе у Другом светском рату један од највећих злочина у историји над културом једног народа и његовим националним идентитетом.
Према његовим речима, циљ непријатељског разарања није био само пуко уништење богатог књижног фонда националне библиотеке и колективног сећања српског народа, већ и стварање установе која ће служити нацистичкој пропагандној машинерији.
Колику су пустош направиле непријатељске бомбе говори и податак да је 6. априла 1941. године на овом месту уништено више од пола милиона књига, публикација и осталог културног блага, указао је он.
Маричић је подсетио на то да је у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу чувана вредна грађа из Србије, Југославије, као и из читаве Европе.
Зато многи историчари и стручњаци за заштиту културног наслеђа, како је нагласио, ово нацистичко бомбардовање сматрају злочином без преседана у историји светских ратова. За српски народ, како је рекао, посебно болна димензија јесте да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке најзнаменитијих личности наше културе.
Он је напоменуо да је Народна библиотека Србије страдала и у Првом светском рату, да би је у следећем глобалном сукобу исти непријатељ потпуно уништио.
Велико је питање колико би народа имало снаге да се опорави од таквих безумних покушаја затирања писаних трагова културе. Српски народ и његово наслеђе јесу. Тиме смо, као и небројено пута кроз историју, показали изразиту способност прилагодавања најтежим околностима и поновног рађања из пепела, подвукао је Маричић.
Према његовим речима, недаће коју су наш народ и државу задесиле и у 20. веку и много раније додатно су ојачавале одлучност да заштитимо културни и национални идентитет.
Данас о томе сведочи и чињеница да је Народна библиотека Србије једна од најзначајнијих институција културе у нашој земљи, која стоји раме уз раме са најсавременијим установама тог типа у Европи и свету, рекао је шеф Кабинета потпредседнице Владе.
Управник Народне библиотеке Србије и књижевник Владимир Пиштало предочио је да је Министарство културе и информисања овој установи одобрило средства за јавни конкурс за архитектонско решење обнове зграде Библиотеке.
Он је објаснио да би шкољка зграде била онаква каква је била пре 6. априла 1941. године, а унутра би био Меморијални центар са зидом сећања који би причао причу о једном од највећих културцида у Другом светском рату.
Пиштало је подсетио на то да је библиотека која је порушена била на месту римске виле, и додао да би се, када буде обновљена, у подруму у стаклу видели римски темељи Београда, док би испред зграде горела вечна ватра, а лети одржавале књижевне вечери.
Део простора бисмо симболично посветили рестаурацији старих, углавном црквених књига, тако да не бисмо само обновили зграду, већ би у њој перманентно обнављали нашу културу, предочио је он.
Такође, како је додао, Меморијални центар би био окренут и прошлости и будућности, наводећи да би на спрату била сала у којој би једна земља сваког месеца представљала своју културу.
Према његовим речима, овај меморијални центар би постао једно од препознатљивих лица Београда, баш као Музеј Николе Тесле, и овде би долазили туристи из целог света.
Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.
Нестао је књижни фонд од приближно 500.000 свезака, као и збирка од 1.424 ћирилична рукописа и повеље од 12 до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.
Аутор:
Фонет
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...