П:
О:
Читај ми
Суштинска аутономија Космета у оквиру Србије најбоља за економски развој
Београд/Скопље,
12. децембар 2006.
Шеф Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије Ненад Поповић оценио је данас у Скопљу да суштинска аутономија Космета у оквиру Србије ствара најбоље услове за економски развој покрајине.
Ненад Поповић
Аутор:
Фонет
Поповић је после разговора са министрима економије и локалне самоуправе Македоније Вером Рафајловском и Зораном Коњановским, као и са замеником министра спољних послова Зораном Петровим, истакао да Косово и Метохију види као део Србије.
Шеф Економског тима је у изјави за агенцију Танјуг нагласио да се у разговору са македонским званичницима заложио за јачање економске сарадње Србије и Македоније, посебно економске сарадње општина на југу Србије са локалним властима на северу Македоније.
Истовремено, Поповић је на скупу, који је организовао Центар за стратешко истраживање и документацију у Скопљу, говорио о економској и политичкој ситуацији на Космету и том приликом указао на то да је економски развој јужне српске покрајине најбољи начин за спречавање међуетничких сукоба.
Он је навео да је основни предуслов за економски развој стабилна безбедносна ситуација која се може обезбедити давањем Косову и Метохији суштинске аутономије у оквиру Србије и додао да би стабилна безбедносна ситуација смањила ризике за страна улагања и привукла инвеститоре.
Стручњаци Економског центра завршиће до краја године стратегију за дугорочни економски развој јужне српске покрајине, најавио је Поповић и оценио да је економска ситуација на Космету катастрофална и да још постоји проблем безбедности и заштите људских права.
Сиромаштво узрокује нестабилност, рекао је Поповић и подсетио на то да незапосленост у покрајини износи између 60 и 70 одсто и да је међу онима који немају посао највише младих и жена.
Такође, Поповић је указао и на податак да је на Косову и Метохији, према стандардима Светске банке, 37 одсто људи сиромашно, а да од тог процента 15 одсто троши мање од једног долара дневно.
Према његовим речима, на Космету нема директних страних инвестиција, не постоји производња, а сав новац од донација троши се на увоз, при чему јужна српска покрајина живи од донаторске помоћи.
Он је подсетио и на то да је од 1999. године у енергетски сектор на Космету уложено 800 милиона евра, али и да се поред тога производи два пута мање струје него пре седам година.
Моје је дубоко уверење да се корени садашњег, изузетно тешког стања у Косовској енергетској корпорацији (КЕК) налазе управо у неадекватном менаџменту, закључио је Поповић и навео да експертима српске националности који су успешно водили ову компанију и даље није омогућено да се врате на посао.
Шеф Економског тима је у изјави за агенцију Танјуг нагласио да се у разговору са македонским званичницима заложио за јачање економске сарадње Србије и Македоније, посебно економске сарадње општина на југу Србије са локалним властима на северу Македоније.
Истовремено, Поповић је на скупу, који је организовао Центар за стратешко истраживање и документацију у Скопљу, говорио о економској и политичкој ситуацији на Космету и том приликом указао на то да је економски развој јужне српске покрајине најбољи начин за спречавање међуетничких сукоба.
Он је навео да је основни предуслов за економски развој стабилна безбедносна ситуација која се може обезбедити давањем Косову и Метохији суштинске аутономије у оквиру Србије и додао да би стабилна безбедносна ситуација смањила ризике за страна улагања и привукла инвеститоре.
Стручњаци Економског центра завршиће до краја године стратегију за дугорочни економски развој јужне српске покрајине, најавио је Поповић и оценио да је економска ситуација на Космету катастрофална и да још постоји проблем безбедности и заштите људских права.
Сиромаштво узрокује нестабилност, рекао је Поповић и подсетио на то да незапосленост у покрајини износи између 60 и 70 одсто и да је међу онима који немају посао највише младих и жена.
Такође, Поповић је указао и на податак да је на Косову и Метохији, према стандардима Светске банке, 37 одсто људи сиромашно, а да од тог процента 15 одсто троши мање од једног долара дневно.
Према његовим речима, на Космету нема директних страних инвестиција, не постоји производња, а сав новац од донација троши се на увоз, при чему јужна српска покрајина живи од донаторске помоћи.
Он је подсетио и на то да је од 1999. године у енергетски сектор на Космету уложено 800 милиона евра, али и да се поред тога производи два пута мање струје него пре седам година.
Моје је дубоко уверење да се корени садашњег, изузетно тешког стања у Косовској енергетској корпорацији (КЕК) налазе управо у неадекватном менаџменту, закључио је Поповић и навео да експертима српске националности који су успешно водили ову компанију и даље није омогућено да се врате на посао.
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...