Чолић је на конференцији за новинаре објаснила да је изменама овог закона предвиђено оснивање Националног просветног савета, чији је главни задатак да преузме креирање реформе у стратешком, концепцијском и сваком другом смислу. Она је навела да ће тим чинити стручњаци из најзначајнијих образовних институција науке и културе, удружења наставника и репрезентативних синдиката, као и представници националних мањина и традиционалних верских заједница. У складу са законом, у плану је и формирање Завода за унапређење васпитања и образовања и Завода за вредновање квалитета васпитања и образовања.
С обзиром на то да Министарство просвете и спорта жели да одржи корак са Европом, задатак Завода за вредновање квалитета васпитања и образовања биће да води рачуна да оно што Министарство ради буде на нивоу европских стандарда, рекла је Чолић.
Она је најавила да ће на крају првог полугодишта следеће школске године бити обављено тестирање знања ученика осмог разреда у односу на ниво потребних знања ученика деветог разреда европских школа, уз напомену да је то потребно како би се видело да ли ми евентуално каскамо за Европом, односно да се утврди каква су знања потребна у деветом разреду, како бисмо на крају основног образовања достигли европски ниво знања.
Чолић је истакла и да је у Министарству просвете уведено место помоћника министра задуженог за финансије, које до сада није постојало. Радећи у области финансија, дошло се до податка да је ово министарство од претходног наследило дуговања у укупном износу од више од 484 милиона динара. Највећи део те суме представља дуг Министарства према школама у којима су започете поправке и реновирања, а до сада Министарство није уплатило ни динар на име тих радова. Према њеним речима, постоје и дугови донатора, односно неки пројекти су започети, а донације нису уплаћене.
Услед оваквог финансијског пословања, затечене су 233 тужбе према Министарству просвете, а свакодневно се покрећу и нове тужбе због неизмирених обавеза и потраживања, рекла је Чолић.
Она је, говорећи о критикама упућеним на рачун рада овог министарства, истакла да никада нико у тим критикама није споменуо реч “знање” и додала да је “знање оно основно што наша деца треба да понесу из школа”, јер образовање томе и служи. Према њеним речима, јесте битно и то како деца уче, али и шта уче.
Чолић је рекла да Министарство није укинуло учење страног језика у нижим разредима основне школе и истакла да се енглески језик учи од првог разреда, али као факултативан предмет, јер не могу све школе у Србији да организују ту наставу, због чега су законом и морале да буду ослобођене те обавезе.
Према њеним речима, јуче је оформљен експертски тим који ће се бавити унапређењем наставе енглеског језика у школама у Србији, а који ће чинити професори енглеског језика са универзитета, као и инострани стручњаци чији је матерњи језик енглески. Овај тим има за циљ да донесе план за спровођење ове наставе за следећу школску годину, али и дугорочно решење овог питања, што подразумева општу политику стручног образовања кадрова.
Чолић је истакла и да Министарство има добру сарадњу са Светском банком, Европском инвестиционом банком и другим кредиторима и донаторима и додала да је та сарадња редефинисана, али не и заустављена.
Министарка је навела да је у првих сто дана рада овог министарства извршено вредновање семинара које је одобрило бивше Министарство, завршене су све активности огледа за одобравање уџбеника за први и други разред основне школе, покренуто је низ акција на инфраструктурном и материјално-техничком опремању школских установа, уведен је нови образовни профил за подручја рада права и економије, у средњим школама у сарадњи са немачком Организацијом за техничку сарадњу (ГТЗ) уведен је нови смер “финансијски администратор”, покренуте су заједничке активности са Министарством здравља на плану превенције наркоманије у школама, као и са Министарством за привреду на плану реформе средњег стручног образовања.
У овом периоду нормализовано је стање на Приштинском универзитету са седиштем у Косовској Митровици, а у току су и активности за повратак Богословског факултета у систем Београдског универзитета. За сто дана рада, Министарство је донело и Правилник о упису ученика у средње школе за 2004/05. годину, а објављен је и Конкурс за пријем ученика у средње школе такође за 2004./05. годину. Чолић је рекла да Министарство води бригу о деци са посебним потребама и додала да је иницирала оснивање
фонда за помоћ тој деци.
Директор Управе за спорт Александар Шоштар рекао је на конференцији за новинаре да су, с обзиром на то да је ово олимпијска година, приоритет имали спортови који ће нашу земљу заступати на Олимпијским играма у Атини, где се очекује учешће између 80 и 90 наших спортиста. Он је поновио да ће се наша земља кандидовати за домаћина
Летње универзијаде 2009. године. Према његовим речима, припремљен је Закон о антидопингу у спорту, на листи за добијање стипендија налази се 308 спортиста, а у току је и формирање националног савета за развој спорта.