Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је вечeрас у Српском народном позоришту у Новом Саду свечаној церемонији на којој је овај град проглашен Европском престоницом културе.
П:
О:
Читај ми
Нови Сад проглашен Европском престоницом културе
Нови Сад,
13. јануар 2022.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре уручио је градоначелнику Милошу Вучевићу плакету, чиме је Нови Сад званично понео ову престижну титулу.
Брнабић је том приликом истакла да не постоји град који је више од Новог Сада заслужио да високо подигне европску заставицу омладине и културе.
Нови Сад је центар креативности и културе, изврсности и иновација. То је град у коме данас цветају велике стране технолошке компаније, истраживачки и развојни центри, али и град изванредних домаћих паметних компанија, наших људи који су светски лидери у иновативности, објаснила је она.
Према њеним речима, велики труд је уложен у то да се Нови Сад кандидује за престижну титулу Европске престонице културе, а онда и да постане једна од најуспешнијих престоница културе са највећим буџетом уложеним у ту област.
Премијерка је нагласила да иза тог успеха стоји велики и посвећени тимски рад Фондације „Нови Сад Европска престоница културе“ и Града Новог Сада, уз подршку покрајинске и републичке владе.
Овом приликом желим да вам захвалим на изузетном раду и да уједно честитам свим Новосађанима и грађанима Србије, јер ви сте ово урадили за Нови Сад, али и читаву нашу земљу, рекла је Брнабић.
Она је нагласила да су препознавање и подршка иновацијама и креативностима били неопходни у свим областима нашег друштва.
Премијерка је поменула привлачење истраживачких и развојних центара попут "Континентала" у Нови Сад, изградњу мреже научних паркова у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку, оснивање Фонда за науку, Института за истраживање вештачке интелигенције, као и реконструкцију и ревитализацију новосадске „Кинеске четврти“, која је један од водећих и најпрепознатљивијих пројеката саме Европске престонице културе.
Такође, како је подсетила, после више од деценије затворених врата у Београду су обновљени Народни музеј и Музеј савремене уметности, Народно позориште у Врању, а покренута је и изградња нове концертне дворане у Београду која ће постати једно од обележја престонице.
Покренути су и важни инфраструктурни пројекти изградње и реновирања факултета музичке уметности, ликовних уметности и примењених уметности, истакла је Брнабић.
По угледу на „Кинеску четврт“ у Новом Саду, како је додала, покренут је пројекат ревитализације и преуређења Старе ложионице у Београду у мултифункционални креативно-иновативни центар.
Поносна сам на једну изузетно важну чињеницу, која највише говори о томе колико нам је улагање у културу значајно – претходна влада коју сам водила прва је у историји Србије која је од Развојне банке Савета Европе узела кредит за улагање у културу, истакла је председница Владе.
Она је прецизирала да је буџет за филм и филмске продукције са 239.000 евра увећан 2012. године на 21,9 милиона евра у 2021. години, и да данас сведочимо „експлозији“ филмске и аудио- визуелне продукције у Србији, у којој се снима више од 20 домаћих и страних филмова и серија истовремено.
Аутор:
Танјуг
Брнабић је у свом говору навела да су уведени подстицаји за развој иновативне и креативне делатности како би се мотивисали наши људи да остану у земљи или да се врате у њу.
Према њеним речима, у последњих шест година креативне делатности су забележиле раст од невероватних 60 одсто и чине чак 7,4 одсто нашег БДП-а.
Између 2014. и 2020. године извоз креативних индустрија је порастао 51 одсто, а више од половине запослених су млади, док је више од милијарду евра инвестиција у последњих пет година било у креативне индустрије, највише у развоју софтвера, видео-игара и кинематографије – и ту се поново посебно истиче Нови Сад, нагласила је Брнабић.
Кренули смо, како је предочила, у решавање проблема којима се деценијама уназад нико није бавио. На том путу титула Европске престонице културе и припадајући пројекти, попут развоја одрживог креативног дистрикта „Кинеска четврт“, са културним станицама, јесу стратешки корак и показатељ правца којим треба да иде развој културе и креативне индустрије у Србији.
Она је подсетила на то да је пре мало више од године дана у Новом Саду најавила пројекат Националне престонице културе, који су национална платформа „Србија ствара“ и Фондација 2020/21 осмислили по принципу Европске престонице културе, и да је недавно Чачак проглашен првом Националном престоницом културе.
Идеја је да данас и убудуће у Србији наши писци, музичари, сликари, дизајнери, архитекте, вајари, редитељи, драматурзи, играчи, глумци, научници и иноватори могу достојанствено да живе од свог рада, да имају снажну платформу своје државе за излазак на европске и светске сцене и тржишта, нагласила је Брнабић.
Према њеним речима, зато је важна ова титула коју је поносно понео Нови Сад – да додатно подржимо рад, таленат и знање наших креативаца.
Још једном вам честитам титулу и хвала на томе што сте довели Европу и Европску унију у Нови Сад и Србију, али и зато што сте Нови Сад и Србију ставили на чело Европе и Европске уније на најлепши могући начин – културом, закључила је Брнабић.
Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић оценила је да је Нови Сад одувек био средина која симболизује вредности на којима почива европски културни простор и место у коме мултикултуралност станује већ вековима.
Гојковић је истакла да је данас изузетан дан за Нови Сад, читаву Србију и бројне људе који у култури раде и за њу живе, наводећи да је поред престижа који са собом носи, титула Европске престонице културе признање које надахњује и уједно је вишеструка прилика за сваки град који је понесе.
У Новом Саду, како је указала, различитости никада нису биле разлог за подељеност, већ мостови који спајају и уједињују.
Овај дан деловао је истовремено и близу и далеко. Близу зато што смо знали да Нови Сад и те како има шта да понуди европској културној сцени, а далеко због благе зебње да ли ће бити испуњени сви неопходни услови за ову престижну титулу, објаснила је министарка културе.
Према њеним речима, испоставило се да је свака стрепња била сувишна и да је Српска Атина достојна великог признања чији је један од идејних твораца Мелина Меркури, славна грчка глумица и министарка културе.
Она је изразила уверење да ће у 2022. години Нови Сад успети да Европи представи оно по чему је специфичан и јединствен.
Гојковић је позвала све госте, ствараоце и уметнике да у наредних 350 дана уживају и учествују у програмима који славе културу и промовишу оно најбоље, најузвишеније и најплеменитије.
Нови Сад је истински град Слободе, Љубави, Наде и Дуге, као што су названи и програмски лукови моста који спаја две обале, два века и све људе који живе у њему. Култура јесте мост, а Нови Сад је од данас Европска престоница културе, закључила је Гојковић.
У оквиру свечане церемоније обратили су се и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, директор Фондације ''Нови Сад 2022 – Европска престоница културе“ Немања Миленковић и путем-видео поруке комесарка ЕУ за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Марија Габријел.
У мултимедијалном програму приказана је традиција Новог Сада и Војводине у светлу европских вредности које прожимају целокупан програм Новог Сада као Европске престонице културе кроз укупно осам, тематски оријентисаних програмских лукова, целина.
У музичко-плесном спектаклу у СНП-у учествовали су еминентни представници новосадске и војвођанске културне сцене. Догађај је режирао Александар Николић, аутор музике је новосадски инструменталиста и музичар Борис Ковач, а програм су водили глумци Српског народног позоришта Јована Балашевић и Васа Стајкић.
Централни догађај свечаног отварања Европске престонице културе је прослава "Зенитеум:: 2022" редитеља Драгана Живадинова, која слави велика имена српске науке – Милеву Марић Ајнштајн и Милутина Миланковића.
Део програма свечаног отварања је и велика изложба "Кроз време и васељену" у холу „Студија М“.
Нови Сад је у 2022. години понео престижну титулу, заједно са Каунасом (Литванија) и Ешом (Луксембург), а Нови Сад је уједно први од три града у којем је одржано свечано отварање године титуле.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...