Гојковић је истакла да Форум словенских култура већ 17 година посвећено ради на очувању и развоју културних вредности које деле земље словенског говорног подручја.
Као земља која председава Форуму, Србија се снажно залаже за што веће присуство словенских култура на међународној сцени и што интензивнију сарадњу словенских земаља, подвукла је она.
Потпредседница Владе је додала да јачање односа у области културе ствара потенцијал за успостављање још бољих односа међу државама чланицама ове организације, која данас повезује 13 словенских земаља са приближно 300 милиона становника.
Међу бројним важним активностима Форума, како је навела, свакако је очување вековних вредности, неговање словенских језика и даља изградња словенског културног идентитета.
Ове вредности и идентитет могу постати препознатљивији једино заједничким залагањем за њихову афирмацију на светском плану, нагласила је Гојковић и објаснила да се тиме подстиче културна разноликост и истовремено даје допринос словенских култура глобалном дијалогу.
Она је напоменула да је један од најважнијих елемената словенског идентитета богато културно наслеђе, истичући да нас све повезује и чини ближим, без обзира на то да ли је музејско или археолошко.
Словенске народе чврсто спаја не само заједничка историја, већ и потреба да у савременом тренутку истакнемо оно што нас чини аутентичним. Управо Форум словенских култура препознаје и промовише вредности наше словенске баштине, подвукла је Гојковић.
Према њеним речима, заједнички циљ је да ствараоцима из наших земаља омогућимо да се у што већој мери крећу и делују унутар словенског културног простора, али и у свим другим видовима међународне сарадње.
У том светлу, како је нагласила, годишње номинације за најбоља достигнућа у музејској и археолошкој пракси представљају прилику да се још боље упознамо, да сагледамо и упоредимо делатности наших музеја, учимо једни од других и упоредимо наше резултате са сличним установама на широком европском простору.
Додела награде „Жива“ пружа могућност да се међусобно представимо, али и да будемо отворени за нова сазнања и партнерства. Она је и прилика за размену стручних остварења, добрих пракси и настајање идеја за будућу сарадњу, оценила је потпредседница Владе и прецизирала да је у конкуренцији било 22 музеја из 11 словенских земаља.
Награда „Жива“ за најбољи музеј и културно историјску целину словенских земаља додељена је Музеју дрворезбарства из Босне и Херцеговине, коју је уручила Гојковић.
Жири је Народном музеју у Београду доделио Почасно признање, док је награду за најбољу културно-историјску целину добио Регионални етнографски музеј на отвореном „Етар“ (Бугарска).
Посебно признање за лидерство добио је Национални књижевни меморијални музеј Иван Франко у Лавову (Украјина), специјално признање за добру употребу ресурса припао је Музеју умјетности у Јарослављу (Руска Федерација), а специјална награда за отвореност и пажњу према посетиоцима уручена је Рударском музеју у Забрзу (Пољска).
Специјалну награду за приповедање добио је Центар за посјетитеље, Иванина кућа бајке (Хрватска), а специјална награда за креативност отишла је Галерији „Божидар Јакац“ (Словенија).
Домаћин Форума словенских култура, чија је председница Андреја Рихтер, је Министарство културе и информисања са партнерима – Музејом Југославије, Галеријом Матице српске, Музејом савремене уметности, Народним музејом, Југословенском кинотеком и Новим Садом 2022 – Европском престоницом културе.