Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас у Москви, учествујући на Међународном извозном форуму ''Произведено у Русији'', да партнерство са Русијом представља снажан ослонац у формирању развојне агенде Србије.
П:
О:
Читај ми
Русија снажан ослонац за развојну агенду Србије до 2030. године
Москва/Београд,
10. децембар 2021.
Брнабић је на пленарном заседању „2030. је већ на прагу. Шта треба урадити?“, на којем се обратио и председник Владе Руске Федерације Михаил Мишустин, предочила да је Влада Србије одредила три кључна развојна приоритета до 2030. године, издвојивши пре свега развој и употребу вештачке интелигенције.
Она је као други приоритет навела подизање капацитета у области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, а на трећем месту енергетску сигурност и стабилност, уз обезбеђивање услова за дугорочно одржив раст и заштиту животне средине, односно Зелену агенду.
Као председница Владе, стално се преиспитујем шта можемо да учинимо да би људи и привреда у Србији спремније дочекали будућност и постајали све конкурентнији, уз континуирани раст животног стандарда, рекла је Брнабић и додала да је Србија успела да се покрене и да почне да побеђује.
Премијерка је указала на то да је, након деценија економског суноврата, Србија под вођством Александра Вучића, тадашњег премијера, а данас председника, захваљујући успешној фискалној консолидацији и реформама, успела да преокрене ствари у своју корист – смањи незапосленост, покрене капиталне инвестиције и крене путем политичке и економске стабилности.
А онда смо 2016. године схватили да морамо да идемо корак даље, да наставимо да се мењамо како бисмо додатно убрзали наш економски раст, надокнадили пропуштене деценије и позиционирали се као земља победник у 21. веку, нагласила је председница Владе.
Према њеним речима, Влада Србије је тада донела стратешку одлуку да крене у свеобухватну дигитализацију: јавне управе, привреде и друштва у целини.
За само четири године, како је истакла, Србија је успела да од информационих и комуникационих технологија направи убедљиво најбрже растући сектор наше економије, који данас има највећи извоз.
Брнабић је навела да је Србија увела програмирање као обавезан предмет у основним школама и оформила специјализована ИТ одељења у средњим школама, као и да следеће године завршава потпуну дигитализацију свих школа у Србији.
Премијерка је објаснила да ће сви ученици имати приступ брзом интернету и најмодернијим дигиталним наставним материјалима, додавши да су повећани капацитети наших техничких факултета и да су изграђена четири научно-технолошка парка.
Увели смо значајне пореске олакшице за инвестирање у стартап компаније и истраживање и развој. Оформили Фонд за науку, и више него десетоструко увећали буџет Фонда за иновације, пренела је Брнабић.
Председница Владе је рекла да Србија прати развој нових технологија у Русији и да су, захваљујући томе, успостављена важна партнерства са најјачим светским научним центрима, као што је Сколково.
Све ово нам је, уз огромне инвестиције у пројекте изградње путне и железничке инфраструктуре, на којима сарађујемо и са руским компанијама, као што је РЖД, помогло да имамо отпорнију привреду и да у прошлој години пандемије наш привредни пад буде минималан – само 0,9 одсто, а да ове године имамо брз опоравак и динамичан раст од више од седам одсто, нагласила је она.
Према њеним речима, Влада Србије ће наставити да улаже у то да будемо инфраструктурно јаки и повезани, како унутар земље, тако и са читавом Централном и Југоисточном Европом.
Такође, како је истакла, Србија ће наставити да улаже у знање, иновације и напредне технологије.
Председница Владе је указала на то да је развој вештачке интелигенције дефинисан као стратешки важан стуб даљег привредног развоја Србије, са јасним планом да се до краја 2030. године профилишемо као регионални лидер у тој области.
Она је подсетила на то да је Србија прва у региону и 26. на свету усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције и да је формиран Институт за развој вештачке интелигенције.
Према њеним речима, обезбеђена је платформа за развој вештачке интелигенције коју бесплатно користе сви научно-технолошки паркови, универзитети и институти у Србији, а ради се и на развијању и коришћењу вештачке интелигенције у јавној управи.
Предвиђа се да ће вештачка интелигенција до 2030. године допринети светском БДП-у са 15,7 трилиона долара и ми у овоме видимо велику шансу за Србију, пренела је премијерка.
Брнабић је као други стратешки важан стуб привредног развоја Србије до 2030. године, али и након тога, означила биоекономију, наводећи да ће нови савремени БИО4 Кампус за биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет бити место сарадње факултета, научних института, стартапова и великих компанија у тој области.
Та инвестиција, како је објаснила, вредна је приближно 200 милиона евра, а до 2030. године очекује се да биоекономија у Србији оствари годишњи приход већи од милијарду евра, што ће значајно допринети платном билансу и економском развоју.
Она је напоменула да је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду отворен најсавременији Центар за секвенцирање генома и предочила да ће биотехнологија бити пресудна не само за отпорност здравственог система и медицине, већ и за економски раст, али и за националну безбедност.
Желимо да до 2030. године имамо персонализовани приступ медицини и исхрани, као и могућност напредовања у области употребе генетичких достигнућа у енергетици и унапређењу животне средине, поручила је председница Владе.
Србија је направила велики корак са производњом вакцине „Спутњик В“ против COVID-19, констатовала је она и исказала захвалност Русији на подршци да се та вакцина производи у нашој земљи.
Према њеним речима, трећи стратешки приоритет Србије до 2030. године јесте питање енергетске будућности, уз напомену да је наша земља покренула највећи инвестициони циклус у енергетици у последњих 30 година.
Русија је најближи партнер Србији у постизању енергетске стабилности и сигурности за грађане и привреду, што је, како је истакла, показао и недавни договор председника Србије и Русије.
У смислу спољне политике, Србија тежи пуноправном чланству у ЕУ и то ни на који начин не представља препреку за даље унапређење политичких и економских односа на свим нивоима између две земље, потврдила је Брнабић.
Она је посебно указала на сарадњу двеју земаља у области иновација и напредних технологија, пре свега, на изградњи центра за високе технологије и иновације, за који је оквирни уговор потписан јуче.
Премијерка је уједно подсетила и на оснивање „Тачке кључања“ у Србији, као центра спојеног са мрежом дигиталних „хабова“ Русије.
Верујем да је размена идеја међу партнерима најбољи темељ и гарант успеха. Зато ћу, као председница Владе, радити на томе да наше партнерство буде још јаче и свеобухватније, закључила је Брнабић, која је обраћање почела и завршила са неколико реченица на руском језику.
Она је након пленарне седнице са премијером Руске Федерације Михаилом Мишустином обишла изложбу ''Произведено у Русији'', на којој је, између осталог, представљен и српско-руски пројекат „Београдски дијаметар“, који се односи на модернизацију и развој БГ воза.
Међународни извозни форум у Москви одржава се од 2012. године и представља међународну платформу на којој извозници, експерти, званичници и развојне институције разговарају о актуелним питањима извозних активности и развијају практична решења за повећање извоза руске робе и услуга у свету.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 5. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима