Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић учествовала је данас на конференцији о будућности Европе под називом „Дијалог о будућности Европе: Да ли је проширење кључ будућности?“ у Будимпешти.
П:
О:
Читај ми
Јоксимовић: Интеграција земаља ЗБ може допринети ЕУ
Београд/Будимпешта,
6. децембар 2021.
Јоксимовић је том приликом нагласила да интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ може допринети Унији која стреми ка вишем када је у питању демократија, развој, функционалност, стабилност и одрживост.
Министарка је, на панелу на којем су учествовали европски комесар за проширење Оливер Вархеији, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, државни секретар у Министарству спољних послова Словеније Гашпер Довжан и организаторка конференције министарка правде Мађарске Јудит Варга, указала на то да у неким државама чланицама ЕУ још увек постоји неповерење у политику проширења.
Она је навела да неповерење неких држава чланица постоји и у логику и сврху проширења и то упркос званично усвојеној „Кредибилној перспективи проширења и појачаном ангажовању ЕУ на Западном Балкану“.
Јоксимовић је подсетила на речи председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, од пре само два месеца, након самита ЕУ–Западни Балкан одржаног на Брду код Крања у Словенији и навела да је сагласна са њеном оценом да је доведен у питање кредибилитет ЕУ.
Према њеним речима, Фон дер Лајен је тада истакла да ЕУ жели Западни Балкан у Унији и да нема сумње да је циљ проширење, али да истовремено изостајање одлуке за отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, угрожава положај ЕУ и утицај Уније у региону, као и да је тиме кредибилитет ЕУ као партнера доведен у питање.
То је права дијагноза. Партнери ЕУ у проширењу на Западни Балкан не осећају само замор ЕУ од проширења, већ и у вредновању учињеног од стране кандидата. Није снажан стратешки партнер онај који не испуњава своје обећање, напоменула је Јоксимовић.
Министарка је нагласила да је зато добро што поједине државе позивају и представнике земаља Западног Балкана на дискусије и панеле о будућности Европе.
Она је захвалила министарки правде Мађарске Јудит Варги на организацији конференције, наводећи да су Мађарска, затим Вишеградска четворка у целини, као и Словенија током свог председавања ЕУ исказивале недвосмислену посвећеност проширењу ЕУ, пре свега проширењу на Западни Балкан.
Јоксимовић је истакла да је Србија урадила све што је било потребно како би напредовала на свом путу интеграција и у том смислу навела да је одмах прихваћена и нова методологија, иако се није знао тачан садржај.
Показали смо поверење у најбоље намере ЕУ и земаља чланица да ће са новом методологијом процес бити кредибилнији, предвидљивији, лакши за разумевање код једног дела наших грађана. Србија је на неки начин и помогла ЕУ јер смо једина земља која је у процесу приступања, а која је потпуно спремна за нову методологију, додала је Јоксимовић.
Према њеним речима, након прихватања нове методологије, Србија је почела са припремама за омогућавање да се отвори макар један кластер.
У том смислу, министарка је захвалила европском комесару Вархеију на томе што је Еврпска комисија препознала труд Србије и препоручила да се отворе два кластера - Кластер 3 и Кластер 4.
Она је нагласила да су паралелно са припремом за те кластере спровођене захтевне реформе у области владавине права.
Нисмо желели да се жалимо и да причамо да су промењена правила игре усред игре. Припремали смо се и финализовали све активности за највеће реформе у области правосуђа Србији, указала је она и навела да ће се о промени Устава, односно о уставним амандманима, грађани изјаснити на референдуму заказаном за 16. јануар.
Министарка је навела да су те реформе веома важне и да показују посвећеност европским интеграцијама Владе Србије, али и грађана Србије.
Јоксимовић је изразила наду да ће бити отворена оба кластера за која је Србија добила препоруку од Европске комисије и додала да је реално очекивати да сада буде отворен барем Кластер 4.
Она је оценила да је отварање Кластера 4 важно за Србију јер се тиче зелене агенде и одрживог повезивања и даје јасан оквир за нове инвестиције ЕУ у Србији када су зелени пројекти у питању, што ће Србији помоћи у зеленој транзицији.
Министарка је рекла и да је веома важно у процесу европских интеграција бити храбар и подузетан, а не само кривити ЕУ или поједине чланице Уније.
Она је напоменула да постоје проблеми у тим земљама, а да је Србија показала да је посвећена и то упркос кризи и тешком периоду у протекле две године који је изазван пандемијом коронавируса.
Важно је што смо показали да смо радили више током кризе, јер искрено желимо да унапредимо реформе у различитим областима, нагласила је она.
Јоксимовић је пренела и да Србија изузетно цени подршку Мађарске, иако је некада и критикована због те подршке и то због проблема који се повремено појаве на релацији Брисел–Будимпешта.
Ми смо добре комшије, унапредили смо наше односе, мађарска национална мањина у Србији је интегрисана и представља одличан мост за нашу будућу сарадњу. Захвални смо за подршку и никада нећемо рећи „не“ тој подршци, поручила је Јоксимовић.
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији
-
Алибунар, 16. април 2024.Почиње изградња новог вртића у Алибунару
-
Осечина, 16. април 2024.У инфраструктуру општине Осечина уложено више од 90 милиона...
-
Београд, 16. април 2024.Обележен Дан сећања на владавину цара Душана