П:
О:
Читај ми
Неопходно спровести модернизацију међународних правних норми
Београд/Москва,
9. новембар 2006.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић саопштио је данас да су министри правде и унутрашњих послова држава чланица Савета Европе на конференцији у Москви постигли сагласност о неопходности спровођења модернизације мултинационалних прописа који се односе на процес екстрадиције и пружање правне помоћи.
Стојковић, који предводи делегацију Министарства правде и Министарства унутрашњих послова Владе Србије на конференцији у Москви, изјавио је за агенцију Танјуг да уграђивање нових стандарда на нивоу међународне заједнице, пре свега Европе, подразумева и то да земље појединачно прилагоде своје правне системе тим новим стандардима, као и да Србија припрема закон о екстрадицији и правној помоћи који би био издвојен из Закона о кривичном поступку.
Он је рекао да би модернизовањем и усавршавањем бројних конвенција које се односе на ту материју било постигнуто уједначавање праксе међу различитим земљама. Министар је навео да је на скупу у Москви констатовано и постојање проблема када је реч о организованом криминалу, тероризму, трговини људима и "сајбер-криминалу". Према његовим речима, прекогранични криминал не може да савлада једна земља сама, а потешкоће изазива и чињеница да су неке од конвенција којима се регулише кривична област усвојене пре 30 или 40 година.
С друге стране, како је истакао, поред самих конвенција, потребно је обновити и билатералне уговоре, с обзиром на то да одређен број земаља и нема међусобно склопљене билатералне споразуме, а национална законодавства се у неким стварима разликују, што узрокује застоје у поступцима екстрадиције и пружању правне помоћи.
Стојковић је објаснио да то у пракси значи да због различитих рокова за постављање захтева за екстрадицију једна земља може да ухапси неку особу и потом је пусти, јер су њени рокови знатно краћи него у оној земљи која тражи изручење.
Говорећи о билатералним уговорима, он је напоменуо да Србија има закључен уговор са Швајцарском с краја 19. века, а споразум са САД датира од пре 100 година. Истовремено, министар је оценио да је све те билатералне уговоре време прегазило јер добар број нових врста криминала њима није ни обухваћен, тако да је њихова модернизација неминовна.
Проблем је констатован и када је реч о тумачењу конвенција, с обзиром на то да се због различитог тумачења дешава да одређена осуђена лица не буду изручена у земље одакле потичу, навео је министар правде.
Према његовим речима, тенденција и предлог који се разматра јесте да се искључи тражење сагласности осуђеног лица на екстрадицију, која је до сада у принципу захтевана, јер велики број њих не жели да буде изручен матичним државама, нарочито ако је ухапшен у земљи у којој за њега важе повољнији услови. Постоји велики број земаља које имају препуне затворе, врло често особама које нису њени држављани, и то је објективан проблем који треба решити, тако да очекујем да ће и ту доћи до промена у конвенцијама, рекао је Стојковић. Он је нагласио да је неопходно и поједноставити поступак и омогућити општим споразумима да државни органи - судови, тужилаштва и полиција - међусобно сарађују и ефикасније делују у односу на организовани криминал, уз обавезно поштовање људских права, а не нужно на линији "држава-држава".
Стојковић је током првог дана одржавања скупа имао низ контаката са министрима из Бугарске, БиХ и Хрватске, као и директором за правна питања у Секретаријату СЕ Ги де Велом.
На дводневној конференцији у Москви, која је посвећена унапређењу европске сарадње у кривичној области, учествују министри из 46 земаља СЕ и пет земаља посматрача у Комитету министара СЕ.
Неке од тема овог скупа биће и побољшање сарадње и усавршавање заједничких механизама у области борбе против тероризма и организованог криминала, у које спадају нелегалан промет наркотика, оружја и експлозива, хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних средстава, трговина људима и људским органима, "прање новца" и нелегална имиграција.
Он је рекао да би модернизовањем и усавршавањем бројних конвенција које се односе на ту материју било постигнуто уједначавање праксе међу различитим земљама. Министар је навео да је на скупу у Москви констатовано и постојање проблема када је реч о организованом криминалу, тероризму, трговини људима и "сајбер-криминалу". Према његовим речима, прекогранични криминал не може да савлада једна земља сама, а потешкоће изазива и чињеница да су неке од конвенција којима се регулише кривична област усвојене пре 30 или 40 година.
С друге стране, како је истакао, поред самих конвенција, потребно је обновити и билатералне уговоре, с обзиром на то да одређен број земаља и нема међусобно склопљене билатералне споразуме, а национална законодавства се у неким стварима разликују, што узрокује застоје у поступцима екстрадиције и пружању правне помоћи.
Стојковић је објаснио да то у пракси значи да због различитих рокова за постављање захтева за екстрадицију једна земља може да ухапси неку особу и потом је пусти, јер су њени рокови знатно краћи него у оној земљи која тражи изручење.
Говорећи о билатералним уговорима, он је напоменуо да Србија има закључен уговор са Швајцарском с краја 19. века, а споразум са САД датира од пре 100 година. Истовремено, министар је оценио да је све те билатералне уговоре време прегазило јер добар број нових врста криминала њима није ни обухваћен, тако да је њихова модернизација неминовна.
Проблем је констатован и када је реч о тумачењу конвенција, с обзиром на то да се због различитог тумачења дешава да одређена осуђена лица не буду изручена у земље одакле потичу, навео је министар правде.
Према његовим речима, тенденција и предлог који се разматра јесте да се искључи тражење сагласности осуђеног лица на екстрадицију, која је до сада у принципу захтевана, јер велики број њих не жели да буде изручен матичним државама, нарочито ако је ухапшен у земљи у којој за њега важе повољнији услови. Постоји велики број земаља које имају препуне затворе, врло често особама које нису њени држављани, и то је објективан проблем који треба решити, тако да очекујем да ће и ту доћи до промена у конвенцијама, рекао је Стојковић. Он је нагласио да је неопходно и поједноставити поступак и омогућити општим споразумима да државни органи - судови, тужилаштва и полиција - међусобно сарађују и ефикасније делују у односу на организовани криминал, уз обавезно поштовање људских права, а не нужно на линији "држава-држава".
Стојковић је током првог дана одржавања скупа имао низ контаката са министрима из Бугарске, БиХ и Хрватске, као и директором за правна питања у Секретаријату СЕ Ги де Велом.
На дводневној конференцији у Москви, која је посвећена унапређењу европске сарадње у кривичној области, учествују министри из 46 земаља СЕ и пет земаља посматрача у Комитету министара СЕ.
Неке од тема овог скупа биће и побољшање сарадње и усавршавање заједничких механизама у области борбе против тероризма и организованог криминала, у које спадају нелегалан промет наркотика, оружја и експлозива, хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних средстава, трговина људима и људским органима, "прање новца" и нелегална имиграција.
-
Београд, 18. мај 2024.Београд добија више од 50.000 метара квадратних музејског простора
-
Београд/Будимпешта, 17. мај 2024.Потврђени пријатељски односи Србије и Мађарске
-
Београд, 17. мај 2024.Јачање сарадње Министарства пољопривреде и ПКС-а
-
Зрењанин/Житиште, 17. мај 2024.Наставак улагања у модернизацију и дигитализацију школа
-
Београд, 17. мај 2024.За енергетску санацију домаћинстава у Београду више од 253...
-
Београд, 17. мај 2024.Сарадња са компанијом „Шандонг” у области технологије и науке
-
Београд/Хаг, 17. мај 2024.Наставак успешних активности у области остваривања права...
-
Нови Сад, 16. мај 2024.Суфинансирање програма енергетске санације у 137 градова и...
-
Београд, 16. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Марока
-
Београд/Хаг, 16. мај 2024.Србија потврдила континуитет у заштити и унапређењу људских...