Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је данас да је српска привреда под тешким околностима пандемије коронавируса 2020. и 2021. године показала изузетну жилавост и отпорност и истакла да је то заједнички резултат привреде, привредника и државе.
П:
О:
Читај ми
Привреда у тешким околностима показала отпорност
Београд,
15. новембар 2021.
Брнабић је, обраћајући се на представљању Беле књиге Савета страних инвеститора (ФИЦ) рекла да је њен утисак да је, упркос пандемији, пронађен најбољи начин да држава сарађује са Саветом.
Упркос пандемији успели смо да нађемо начин да нам привреда не пада, већ да расте, али и да нађемо баланс између здравља нације, заштите здравственог система и заштите економије, истакла је она.
Према њеним речима, успели смо да постигнемо напредак који је лошији од оног постигнутог 2019. године, али бољи од много година пре тога.
То смо успели, иако је било много мање времена да се усредсредимо на препоруке Савета јер смо се бавили другим стварима да би српска привреда расла и борили се против пандемије, нагласила је премијерка.
Под овако тешким околностима привреда је показала ванредну жилавост и отпорност. Показали смо да смо као земља спремни да се суочимо са оваквим околностима, најтежом кризом након Другог светског рата, да наставимо да растемо, предочила је она.
Председница Владе је указала на то да смо успели да покажемо ефикасност у доношењу одлука и способност да те одлуке буду довољно добре да имамо неке од најбољих резултата у Европи.
Брнабић је подсетила на то да је пад БДП у 2020. години био 0,9 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, додавши да је раст изнад седам одсто који ћемо имати у 2021. години показатељ великог напретка, раста и динамике опоравка већег у односу на земље Европе.
Премијерка је честитала представницима привреде на томе, као и на борби да задрже радну снагу, и истакла да је то уједно и резултат мера помоћи и подршке државе привреди и грађанима у висини од више од осам милијарди евра.
То је резултат јаке привреде, њене вере у државу и наших пакета подршке, али такође и вере нових инвеститора у Србију јер смо наставили да добијамо инвестиције из Немачке и Јапана као најконзервативнијих, истакла је Брнабић, указавши на то да је у Србији расла запосленост и онда када је незапосленост у неким државама достизала и више од 20 одсто.
Наш кумулативни раст је 2018. године био 18 одсто, Хрватске 7 одсто, Северне Македоније 6,6, Црне Горе 3,8, БиХ 9,8 и Албаније 11,4 одсто, рекла је председница Владе и додала да то показује како смо успели да од земље која је 2012. била на дну лествице у региону Западног Балкана и по висини плата у негативном смислу се такмичила са Албанијом и Северном Македонијом, дођемо до тога да будемо земља која има највеће плате у региону, а до краја године ће прећи и једну чланицу ЕУ.
Према њеним речима, наш БДП ће ове године у апсолутном износу прећи 52 милијарде евра и бити око 52,4 милијарде, а 2012. године је износио 33,7 милијарди евра, што значи да је за непуних 10 година створено скоро 20 милијарди евра додатне вредности за грађане.
Прилив страних директних инвестиција у првих 10 месеци је био 3,14 милијарде евра, подвукла је Брнабић и додала да се јавни дуг држи испод 60 одсто, а да је ребалансом буџета предвиђено да ове године буде 58,2 одсто.
И даље се држимо конзервативне фискалне и монетарне политике без обзира на то што постоје земље које не пазе на дефицит и јавни дуг. Ми желимо да будемо конзервативни, поручила је премијерка.
Она је нагласила да ће се Србија од 2022. године вратити привредном расту базираном на инвестицијама, напоменувши да је Предлогом буџета за 2022. годину, који ће се наћи пред посланицима 23. новембра, планирано да се за капиталне инвестиције издвоји 486 милијарди динара.
Премијерка је, говорећи о оценама из Беле књиге, навела да је најбољи резултат остварен у области дигитализације и електронског пословања, и додала да је управо то област за коју се залаже Влада Србије, односно да направи економију која се базира на знању и иновацијама.
Према њеним речима, дигитализација ће обезбедити и ефикаснију јавну управу и допринети борби против корупције, али и допринети бржем привредном расту.
Она је навела податак да ИТ сектор и у овој години остаје највећи извозник и да ће ове године по први пут нето извоз тог сектора прећи милијарду евра, оценивши да то показује колико смо брзо напредовали у овом домену.
Премијерка је, као најслабији резултат из Беле књиге навела радно-правне прописе, додајући да је то комплексна материја, на којој ће се радити заједно са компанијама и синдикатима.
Председница Владе је изнела предлог да то буде једна од првих тема на следећој седници Социјално-економског савета.
Брнабић је напоменула да су два изазова кључна за пословно окружење, а то су недостатак радне снаге и енергетика.
Што се тиче радне снаге, морамо да идемо у реформу образовања, да наставимо да подржавамо дуално образовање и драго ми је што смо дуално образовање увели и на факултете, рекла је она.
Према њеним речима, веома су важни и тренинг центри за преквалификацију радника за радна места која су потребна на тржишту.
Она је нагласила да је јако важно да Влада Србије настави са таргетирањем мера за повратак дијаспоре, додавши да то добро иде, када је реч о високо образованим кадровима, али да су и даље проблем повратак водоинсталатера, варилаца, електричара, возача.
Када је реч о енергетици, Брнабић је навела да је важно да обезбедимо довољно гаса, као и да наставимо са енергетском транзицијом и преласком на обновљиве изворе енергије.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...