Захваљујући соларној електрани, поменута компанија, која се бави производњом и продајом свежег и смрзнутог воћа, снабдева се електричном енергијом.
Недимовић је оценио да је то доказ да у техничко-технолошком смислу померамо српску пољопривреду неколико корака унапред.
Ово ће бити пример за читаву Србију. Прошле године људи нису веровали ни у роботизацију у сточарству, сада имамо захтев да што пре кренемо са новим конкурсима за роботизацију, рекао је он.
Недимовић је нагласио да српска пољопривреда бележи добре резултате што се тиче извоза, који ће ове године сигурно премашити пет милијарди долара.
Јоксимовић је навела да је 2014. године, када је преузела дужност министра и националног ИПА координатора, њен први задатак био да се ослободе средства из ИПАРД-а (ИПА фондова намењених за развој пољопривреде).
Прво је требало Управу за аграрна плаћања, која је дуго била у Шапцу, пребацити у Београд, јер је то био услов Европске комисије. То је реализовано 2016. године и ми смо ослободили тих 175 милиона евра за седмогодишњи период, од 2014. до 2020. године, рекла је она.
Министарка је најавила нови седмогодишњи период, 2021. до 2027, када Србији треба да буде доступно 288 милиона евра гранта за пројекте из области пољопривреде.
Она је најавила да ће приближно 40 одсто тих средстава бити намењено подизању учешћа обновљивих извора енергије и “зелене пољопривреде”, при чему је упутила позив свим регистрованим пољопривредним газдинствима да се информишу о овом начину производње.
Према њеним речима, сви који аплицирају за ове пројекте добиће велики износ гранта, уз повољне кредите који прате читаву финансијску конструкцију.
Јоксимовић је истакла да ће се ИПАРД 3 посебно фокусирати на пројекте који ће се тицати родне равноправности и учешћа жена у пољопривредној производњи.
У пријављеним пројектима имамо само приближно 23 одсто жена, а мислим да би то требало да буде много више. Такође, ту су и млади. Отприлике сваки 14. који аплицира за пројекте из области пољопривредне производње има мање од 40 година, прецизирала је министарка.
Она је указала на то да је просечна старост власника пољопривредних газдинстава који су аплицирали 61 година, нагласивши да је неопходно подстицати младе да се пријављују како би остајали на селу и како би се подстакао равномеран регионални развој.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре изразио је велико задовољство због онога што је видео у компанији “АБД пром”, оценивши да се у овом пројекту види ефекат удруживања снага ЕУ и Србије којима се уводе промене у српској пољопривреди.
Овим пројектом су повећане активност и конкурентност ове фирме, а важан је еколошки елемент. ЕУ већ дуго сарађује са Министарством пољопривреде и у оквиру ИПАРД-а смо још одавно издвојили 175 милиона евра, рекао је он.
Према његовим речима, тај новац ће моћи да генерише инвестиције од укупно 600 милиона евра у пољопривреду.
С обзиром на то да желимо да урадимо још више, тренутно разговарамо о наредној фази ИПАРД-а 3 за који ћемо издвојити 280 милиона евра. То су све бесповратна средства, која ће са суфинансирањем државе Србије и компанија пружити пољопривреди много више.
Извоз у Србији се удвостручио и више од половине тог извоза иде у земље ЕУ. Желимо да будемо сигурни да сви ресурси који су на располагању стигну до самих пољопривредника како би могли да реализују пројекте и да се модернизују, буду конкурентни на тржишту и буду еколошки, рекао је Жиофре.