Михајловић је том приликом изразила задовољство због тога што два града у Србији, Прибој и Мали Зворник, имају топлане које користе биомасу.
Она је оценила да је ово важно за све грађанке и грађане не само због енергетске самодовољности, пошто ће топлане користити локалну дрвну сечку као гориво, већ и због чињенице да ће имати грејање 24 часа.
Еколошка слика ће од сада бити другачија, а за Прибој то значи за више од 90 одсто мање сумпор-диоксида и приближно 90 одсто мање угљен-диоксида, што је важно за град који је годинама имао проблем са квалитетом ваздуха, поручила је Михајловић.
Потпредседница Владе је указала на то да 10 одсто топлана у Србији користи угаљ, а 10 одсто мазут и да је неопходно да и оне пређу на обновљиве изворе енергије.
Поред Прибоја и Малог Зворника, где су данас истовремено пуштене у рад топлане, очекујемо наредне године и топлану у Мајданпеку и Новом Пазару, рекла је Михајловић.
Она је најавила и да ће радови на изградњи гасовода Златибор–Нова Варош–Прибој–Пријепоље почети највероватније у фебруару наредне године, додавши да је на седници Владе усвојен извештај о пројекту тог гасовода и да су неки припремни радови већ у току.
Потпредседница Владе је навела податак да ће у гасовод, који ће бити дуг 80 километара, бити уложено 40 милиона евра, да се процењује да ће радови трајати од 12 до 15 месеци, али да ће свакако 2023. године овај пројекат бити завршен.
Она је поновила да Србија има довољно енергије и енергената и да се цене електричне и топлотне енергије и гаса за домаћинства неће мењати, а да ће се, када је реч о индустрији, о томе разговарати.
Када у априлу будемо правили анализе, видећемо да ли смо могли и јефтиније да прођемо. Мислим да јесмо, посебно ако имамо у виду да је ЕПС морао боље и ефикасније да планира ремонте, а „Србијагас“ раније да почне преговоре са „Гаспромом“ о новом дугорочном уговору, истакла је Михајловић.
Без обзира на тренутну кризу, морамо да размишљамо о томе да будемо самодовољни. Да повећамо капацитете који користе обновљиве изворе енергије, пре свега велике хидро, гасне, соларне и ветроелектране, јер је циљ државе да имамо довољно енергије и уједно здраву животну средину, поручила је потпредседница Владе.
Она је, одговарајући на питања новинара, поновила да је пројекат „Јадар“ развојна шанса за Србију, али да постоје услови који треба да буду испуњени, при чему је први услов да испуни и наше и светске стандарде у области животне средине.
Други услов је да Србији обезбеди максималну корист, а то је комплетан ланац производње. Поред рудника, желимо и фабрику литијумских батерија и електричних возила, нагласила је Михајловић, додавши да то значи и посао за више хиљада људи, од тога само две хиљаде у руднику и допринос БДП-у од 17 милијарди евра.
Према њеним речима, трећи услов је да грађани то подрже на референдуму пошто добију све информације, прецизирала је Михајловић.
Директор Канцеларије KfW у Београду Рудигер Хартман честитао је потпредседници Владе, Министарству и локалним самоуправама на томе што су обе топлане постале оперативне на почетку грејне сезоне.
Зелена агенда и коришћење ОИЕ су у фокусу сарадње, о томе је било речи у међувладиним разговорима. Говорили смо и о новим, заједничким пројектима вредним 300 милиона евра, што ће бити основа за сарадњу када је реч о повећању енергетске ефикасности и коришћењу ОИЕ, навео је он.
Ми смо дугогодишњи партнери и привилеговани смо што имамо улогу у унапређењу свих економских и еколошких стандарда. Енергетски сектор је кључан у нашој сарадњи. Пројекти на којима заједно радимо вредни су 1,5 милијарди евра, рекао је Хартман.