Михајловић је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Политика” рекла да је лежиште „Чукару Пеки” горња зона једно од најбогатијих налазишта руде бакра и злата у свету, а у нови рудник „Зиђин мајнинг” уложио је 474 милиона долара.
Захваљујући овом пројекту, Србија ће у неком тренутку постати други највећи произвођач бакра у Европи, одмах после Пољске, а наше учешће у производњи ове руде повећаће се са пет на 18 одсто. По производњи злата приближићемо се Финској која је највећи произвођач овог драгоценог метала у Европи, навела је Михајловић.
Потпредседница Владе је навела и да бакар, заједно са литијумом, представља једну од критичних минералних сировина које ће се користити у свим новим технологијама које подразумевају декарбонизацију.
Наша земља поседује огромне резерве ових стратешки важних метала што је значајно за позиционирање Србије у свету у будућности. То се посебно односи на литијум, где је циљ да Србија не буде само извозник сировине, већ да развијемо читав ланац производње, укључујући електричне батерије и електричне аутомобиле, рекла је Михајловић.
Потпредседница Владе рекла је да план инвестиција у рударству и енергетици обухвата пројекте вредне 17 милијарди евра, с обзиром да у Србији у последње три деценије није изграђена ниједна велика термо или хидроелектрана.
Суштина свих закона, стратегија и инвестиционих планова у енергетици је у томе да Србија буде енергетски безбедна. Морамо да се припремимо за будућност, у којој ће енергија сунца, ветра, као и зелени водоник имати много важнију улогу. Због енергетске стабилности, биће потребне и нове гасне електране, реверзибилне хидроелектране и складишта енергије. То је пут којим иде цео свет и којим треба да иде и Србија, уколико желимо да се развијамо и да живимо у здравој животној средини. Наравно, то не значи да ћемо се одрећи других енергетских капацитета, посебно не преко ноћи. Ако не желимо да као земља заостајемо, морамо што пре ускочити у „воз” зелене енергетске транзиције, рекла је потпредседница Владе.
Михајловић је подсетила и на значај енергетске ефикасности, подсећајући да се у Србији годишње баци „кроз прозор” целокупна производња једне термоелектране јер је потрошња енергије четири пута већа од просека ЕУ.
Кроз програм енергетске ефикасности до краја године у 67 општина биће замењена столарија, унапређена изолација или уграђени нови котлови за грејање. Већ почетком идуће године биће расписан нови јавни позив за замену столарије и у свим другим локалним самоуправама, а у скоро 40 општина грађани ће моћи уз подршку државе да поставе соларне панеле и постану купци - произвођачи електричне енергије. Ако наставимо да улажемо, за три године може се очекивати да потрошњу електричне и топлотне енергије у Србији смањимо за чак око 20 одсто, навела је она.