Састанку су присуствовали и представници јавних предузећа у области производње и дистрибуције електричне енергије и гаса – „Електропривреде Србије“ (ЕПС), АД „Електромреже Србије“, „Електродистрибуције Србије“, ЈП „Србијагас“, Транснафте и ЈКП „Београдске електране“.
Михајловић је том приликом истакла да је неопходно да сва предузећа боље планирају и брже реализују капиталне инвестиције и покрену структурне промене које ће довести до ефикасног рада.
На састанку је било речи о финансијском стању сваког предузећа и закључили смо да инвестициони планови морају да буду јасни и прецизни, да се покрену капиталне инвестиције, пре свега када је реч о ЕПС-у, као и дистрибутивној електроенергетској и гасној мрежи, односно променама у раду „Србијагаса“ и „Транснафте“, пренела је она.
Уколико не будемо улагали у гасне интерконекторе, дистрибутивну мрежу, високонапонску мрежу, али и нове капацитете, нећемо моћи да задовољимо потражњу за гасом и електричном енергијом, нагласила је потпредседница Владе и додала да је суштина да створимо енергетске коридоре и будемо незаобилазни енергетски фактор у региону.
Према њеној оцени, ово је важан тренутак, с обзиром на то да је ове године Србија ушла у процес енергетске транзиције и неопходно је да јавна предузећа покрену своје структурне промене и буду ефикаснија.
Михајловић је напоменула да су велике обавезе и одговорност пред свим државним предузећима која морају да буду ефикаснија у свом функционисању и да наплаћују своја потраживања, наводећи да су дуговања према „Србијагасу“ готово 900 милиона евра, а према ЕПС-у 20 милијарди динара.
Руководства тих предузећа, како је нагласила, морају да буду конкретнија и ефикаснија у свом раду и хитно крену у нове инвестиционе циклусе. Не сме бити кашњења, јер је сваки дан заостатка у реализацији инвестиција озбиљан проблем у обезбеђивању енергетске сигурности и задовољењу потреба коју за енергијом имају и привреда и домаћинства.
Она је поручила да ће Министарство учинити све у оквиру своје надлежности да у том процесу помогне и поновила да, упркос кризи на европским тржиштима, неће бити поремећаја на српском тржишту енергентима, као и да цена гаса, електричне и топлотне енергије за домаћинства неће бити промењена до краја грејне сезоне.
На састанку је било речи и о стратешким оквирима за развој енергетике, инвестиционом циклусу и Зеленој агенди коју спроводи Министарство, као и гасној диверзификацији и плановима у вези са променама у рударском сектору које се спроводе са циљем модерног, одрживог и зеленог рударства.
У том контексту, потпредседница Владе је напоменула да су донети нови закони, при крају је израда подзаконских аката и стратешких докумената, националног интегрисаног плана за климу и енергетику и стратегија развоја енергетике до 2030, са визијом до 2050. године.
Такође, како је додала, припремљен је и план инвестиција, чија је вредност 17 милијарди евра, од чега ће најмање пет милијарди бити за ОИЕ.