Момировић је подсетио на то да Србија нема море, али има шест стотина километара Дунава, и после тридесет година коначно смо на путу да омогућимо несметану пловност на целој дужини Дунава, од уласка у Србију до изласка на румунској граници.
Ови радови су финансирани 15 одсто из буџета Републике Србије и 85 одсто из грантова ИПА фондова, а укупна инвестиција је око десет милиона евра, рекао је министар.
Министар је најавио да су наредни кораци у уређивању пловности Дунава вађење старе немачке флоте код Прахова и решавање проблема код Шаренградске аде, што ће омогућити пун капацитет пловидбе овом реком.
Радови на сектору Футог обухватили су полагање 20.000 квадратних метара геотекстила на позицијама на којима су грађене хидротехничке грађевине, као и уградњу 31.000 кубних метара најквалитетнијег сертификованог камена приликом изградње шеврона и неукорењеног напера.
Овакав систем обезбеђивања пловности Дунава код Футога, изградњом хидротехничких објеката као што су шеврони и неукорењени напери, јединствен је и по томе што су примењени највиши еколошки стандарди и што не угрожава, већ чува биљни и животињски свет Дунава.
Пројекат је само део укупног улагања Републике Србије у водни саобраћај, чија је вредност готово пола милијарде евра.
Овим улагањима у развој лука, пловних путева, преводница, напредних ИТ система у пловидби, Србија се данас пореди са Холандијом, Белгијом или Немачком, земљама које имају највеће инвестиције у водни саобраћај, а проценат учешћа водног транспорта у укупном транспорту им је већи од 25 одсто.