Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да су декарбонизација, зелена транзиција и Зелена агенда прилика да привучемо нове инвестиције и унапредимо енергетску безбедност, доприносећи притом остваривању регионалних и глобалних циљева у борби против климатских промена.
П:
О:
Читај ми
Нови законодавни оквир основа за енергетску транзицију
Београд,
30. септембар 2021.
Михајловић је, на отварању међународне конференције „Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору Западног Балкана“, нагласила да је потребно да сви буду укључени у процес енергетске транзиције – Влада, парламент, струка, невладин сектор.
Морамо да искључимо све врсте лобија из производње електричне и топлотне енергије како бисмо могли да спроведемо промене у енергетском сектору, уз одржање енергетске безбедности и поштовање свих стандарда заштите животне средине, али и да бисмо покренули нову структуру не само енергетског микса, већ комплетне привреде, објаснила је она.
Према њеним речима, нови закони представљају основу јер ће до краја године бити готови сви подзаконски акти, као и стратешка документа – интегрисани план за климу и енергетику и стратегија развоја енергетике до 2030, са визијом до 2050. године.
Наша визија и пут којим идемо јесте да Србија до 2050. године буде декарбонизована земља. Истовремено, потребан нам је и акциони план коришћења угља, односно лигнита, који мора да се зна какав ће бити за наредних неколико година и деценија, уз уважавање свих анализа и потенцијала, предочила је потпредседница Владе.
У том контексту, она је нагласила да је јасно да чак и да нема Зелене агенде на глобалном нивоу, морали бисмо у једном тренутку да мислимо и о другим изворима за производњу електричне енергије, који нису нискокалорични лигнит.
Лигнит, како је указала, више није наше злато као пре 30 година, јер сада користимо најнеквалитетнији лигнит и потребна нам је већа количина за један киловат-час, па је и реална цена те енергије знатно виша.
Михајловић је навела да поред закона и стратешких докумената, нова енергетска политика доноси и нови инвестициони план са пројектима вредним приближно 18 милијарди евра, од чега је више од 10 милијарди за електроенергетске капацитете.
Она је пренела да су планиране инвестиције у изградњи великих хидрокапацитета, соларних и ветроелектрана, а озбиљан извор представљају енергетска ефикасност и соларни панели, затим енергетско повезивање и огромне инвестиције у дистрибутивну мрежу.
Зелена агенда, како је поновила, значи и промене у функционисању јавних предузећа, која су данас инертна и протеклих 30 година нису радила на изградњи нових капацитета.
Дакле, и предузећа ће морати да иду у корак са променама које спроводимо као друштво, а које се тичу енергетске политике земље која ће обезбедити климатски одрживу енергетику и привреду и за то нам је потребан широк консензус, поручила је потпредседница Владе.
Она је, говорећи о кризи цена струје на европском нивоу, рекла да на то утичу бројни фактори, пре свега цена гаса.
Цена струје на европском тржишту је висока, пре свега, због раста цена гаса, на коју утиче недостатак овог енергента у складиштима у ЕУ, као и технички кварови на гасоводима за допремање ка западној Европи, објаснила је Михајловић и додала да карбон таксе учествују у расту цена само са 20 одсто.
У Србији више од 20 одсто домаћинстава не може да плати комуналне рачуне, у ЕУ их је око девет процената. Ми смо мењали уредбу о заштићеном купцу како би већи број домаћинстава био у том распону и могао да плати енергију коју добије, а то значи и да ЕПС може да има одрживу цену и за домаћинства, не само за привреду, навела је она.
Потпредседница Владе се обратила медијима пре почетка поменуте конференције, подвукавши да је Зелена агенда најважније питање не само за енергетику, већ укупну привреду Србије, као да и је наша земља започињањем процеса енергетске транзиције кренула путем зелене енергетике.
Зелена агенда значи напредак, не само у енергетском, већ и у привредном смислу. То су нове, зелене инвестиције и нова, зелена радна места. Истовремено, то значи и обезбеђивање довољно топлотне и електричне енергије из наших извора, уз поштовање свих стандарда заштите животне средине, објаснила је Михајловић.
Према њеним речима, то је процес за који је потребно време, ништа се не може решити преко ноћи, али не можемо да одуговлачимо, нити да се правимо да се то не дешава, јер је то глобални процес.
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи