П:
О:
Читај ми
Нови Устав омогућиће стабилност и развој Србије
Београд,
17. октобар 2006.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас на састанку са ректором Универзитета у Београду Дејаном Поповићем и деканима и професорима факултета овог универзитета да ниједан устав до сада није донет тако да га народ потврди на референдуму натполовичном већином и оценио да ће управо то новом Уставу дати карактер народног.
Коштуница је изразио уверење да ће после референдума нови Устав Србији донети стабилност и додао да је нови Устав такође и устав компромиса, због чега тај акт нико неће моћи да везује за једну личност, партију и владу.
Председник Владе је, говорећи о разлозима за доношење новог Устава, истакао да су околности, попут преговора о статусу Космета и осамостаљења Црне Горе, утицали на то да се убрза израда новог највишег правног акта.
Он је указао на потребу да се у новом Уставу јасно дефинише будући статус Косова и Метохије и објаснио да се потреба дефинисања положаја покрајине као саставног дела Србије наметнула током преговора о будућем статусу Космета, посредством изасланика УН Мартија Ахтисарија.
Наводећи да је то било потребно због историјских и унутрашњеправних чињеница, као и због доследне потврде принципа поштовања међународног правног поретка, Коштуница је подсетио на то да је основни међународни принцип управо поштовање суверенитета и територијалног интегритета једне државе.
Председник Владе је, говорећи о разлозима за доношење новог Устава, истакао да су околности, попут преговора о статусу Космета и осамостаљења Црне Горе, утицали на то да се убрза израда новог највишег правног акта.
Он је указао на потребу да се у новом Уставу јасно дефинише будући статус Косова и Метохије и објаснио да се потреба дефинисања положаја покрајине као саставног дела Србије наметнула током преговора о будућем статусу Космета, посредством изасланика УН Мартија Ахтисарија.
Наводећи да је то било потребно због историјских и унутрашњеправних чињеница, као и због доследне потврде принципа поштовања међународног правног поретка, Коштуница је подсетио на то да је основни међународни принцип управо поштовање суверенитета и територијалног интегритета једне државе.
Србија поштује такво европско опредељење, па је и велики број закона донет у консултацији са европским институцијама, Европском унијом, ОЕБС-ом, навео је председник Владе и прецизирао да нови Устав са 206 чланова, има 101.450 словних знакова, за разлику од актуелног уставног текста који у 135 чланова има 50.503 карактера.
Када је реч о садржини новог Устава, Коштуница је указао на то да тај акт доноси јаке елементе независности судства и децентрализације власти, кроз покрајинску аутономију и локалну самоуправу.
Према његовим речима, у делу везаном за економско уређење реформе су скоро револуционарне, посебно када су у питању облици својине, будућност приватне својине и изјашњавање странаца у погледу својинских права.
Коштуница је навео да на њега највећи утисак, када је о људским правима реч, остављају права националних мањина, где има много нових решења у складу са европским стандардима.
Могућност ограничавања права националних мањина крајње је рестриктивна, напоменуо је он и указао на равноправност у вођењу јавних послова, као и на забрану вештачког мењања националног састава у оним срединама у којима су националне мањине значајно заступљене.
Говорећи о организацији власти и људским правима, председник Владе је оценио да су предности новог Устава, у поређењу са старим, то што су његове одредбе много детаљније, што одговара потреби да се учврсте гаранције индивидуалних и колективних права.
Он је изразио жаљење због тога што није било више времена за јавну расправу око новог Устава Србије, али и напоменуо да се о највишем правном акту расправљало још од демократских промена у октобру 2000. године. Према његовим речима, расправа о новом највишем правном акту трајала је у стручној јавности још од октобра 2000, а у републичком парламенту од марта ове године.
Нови Устав има "јаке елементе" дисконтинуитета са претходним, оценио је Коштуница и као пример навео Устав из 1990. године који је усвојен у једнопартијској скупштини, док ће нови Устав морати да буде потврђен подршком више од половине уписаних бирача.
Председник Владе је поновио да ће нови Устав ојачати независност судства и локалну самоуправу, унапредити права мањина и увести многе нове елементе, као што су омбудсман, приговор савести и сукоб интереса. Овом састанку су поред ректора Београдског универзитета и декана и професора 31 факултета, који су подржали усвајање новог Устава Србије, присуствовали и министар науке и заштите животне средине Алексадар Поповић, министар просвете и спорта Слободан Вуксановић и министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар.
Када је реч о садржини новог Устава, Коштуница је указао на то да тај акт доноси јаке елементе независности судства и децентрализације власти, кроз покрајинску аутономију и локалну самоуправу.
Према његовим речима, у делу везаном за економско уређење реформе су скоро револуционарне, посебно када су у питању облици својине, будућност приватне својине и изјашњавање странаца у погледу својинских права.
Коштуница је навео да на њега највећи утисак, када је о људским правима реч, остављају права националних мањина, где има много нових решења у складу са европским стандардима.
Могућност ограничавања права националних мањина крајње је рестриктивна, напоменуо је он и указао на равноправност у вођењу јавних послова, као и на забрану вештачког мењања националног састава у оним срединама у којима су националне мањине значајно заступљене.
Говорећи о организацији власти и људским правима, председник Владе је оценио да су предности новог Устава, у поређењу са старим, то што су његове одредбе много детаљније, што одговара потреби да се учврсте гаранције индивидуалних и колективних права.
Он је изразио жаљење због тога што није било више времена за јавну расправу око новог Устава Србије, али и напоменуо да се о највишем правном акту расправљало још од демократских промена у октобру 2000. године. Према његовим речима, расправа о новом највишем правном акту трајала је у стручној јавности још од октобра 2000, а у републичком парламенту од марта ове године.
Нови Устав има "јаке елементе" дисконтинуитета са претходним, оценио је Коштуница и као пример навео Устав из 1990. године који је усвојен у једнопартијској скупштини, док ће нови Устав морати да буде потврђен подршком више од половине уписаних бирача.
Председник Владе је поновио да ће нови Устав ојачати независност судства и локалну самоуправу, унапредити права мањина и увести многе нове елементе, као што су омбудсман, приговор савести и сукоб интереса. Овом састанку су поред ректора Београдског универзитета и декана и професора 31 факултета, који су подржали усвајање новог Устава Србије, присуствовали и министар науке и заштите животне средине Алексадар Поповић, министар просвете и спорта Слободан Вуксановић и министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар.
-
Београд, 5. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима