Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је данас да су убрзани технолошки развој и присуство великих телекомуникационих система допринели високом нивоу медијског плурализма у региону и Србији.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је данас да су убрзани технолошки развој и присуство великих телекомуникационих система допринели високом нивоу медијског плурализма у региону и Србији.
Гојковић је, на отварању 8. регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима „Digital 2021“, оценила да је масовна употреба интернета значила и промену начина производње, ширења и пријема вести, при чему су медијски садржаји постали доступнији и дошло је до пораста конзумената.
Према њеним речима, у нашој земљи послује већи број кабловских и оператера мобилне телефоније, што је основ за јачање конкурентности и здраву тржишну утакмицу.
Она је истакла да податак да данас у Србији постоји и ради приближно 2.400 медија гарантује најразноврснију медијску понуду, захваљујући којој сваки грађанин може слободно да изабере коју и какву врсту информисања жели.
Потпредседница Владе је указала на то да су друштвене мреже постале најчешћи извор информисања, поготово код млађих генерација и да су битан елемент у креирању јавног мњења.
Гојковић је упозорила на то да је примат друштвених мрежа над традиционалним медијима донео повећани обим ширења лажних вести и дезинформација.
Према њеним речима, многи корисници друштвених мрежа немају свест о томе да су и сами извор информација, самим тим не поштују професионалне медијске стандарде и етику, нити за њих постоје механизми одговорности.
Од велике важности за читаво друштво јесте да научимо да већ кроз селекцију вести направимо филтер и међу њима препознамо оне лажне, истакла је потпредседница Владе.
Гојковић је рекла да је очигледно да су нови медији и технологије, али и промена начина свакодневног живота, утицали на то да значајан број медија убрза свој прелазак на дигитални ниво, додавши да се са појавом подкаста из корена мења приступ у процесу информисања.
Лично, не бих била срећна да било који технолошки напредак потпуно скрајне традиционалне медије, као што су штампа и радио. Не само због важних улога које су ти медији имали у људској историји, већ и због тога што су многи од њих специјализовани за различите друштвене области, а ту пре свега мислим на културу, истакла је она.
Гојковић је напоменула да дигитално доба није само дало подстицај медијском плурализму, већ је у нашој земљи створило плодно тле за јачање кинематографије и филма као изузетно битног медија.
Она је предочила да је, захваљујући примени Уредбе о подстицајима инвеститору да у Републици Србији производи аудио-визуелно дело, филмска индустрија у претходних пар година доживела снажан замах и постала озбиљна привредна грана.
Према њеним речима, Србија је по броју снимљених филмова и серија у 2019. години достигла свој историјски врхунац и тај број би наставио да расте да није било пандемије.
Осим што у великој мери погодује продукцији филмова аутора из Србије, како је нагласила, привлачење страних и домаћих филмских продуцената подразумева коришћење локалних професионалних и материјалних ресурса, запошљавање великог броја људи, повећање број ноћења и угоститељских услуга.
Она је пренела да снимање великог броја филмова на атрактивним локацијама у Србији значи и добру рекламу у другим државама, уз напомену да су анализе показале да се на динар који додељује држава, у буџет враћа девет.
Гојковић је нагласила да правовремено и истинито информисање представља основу за свако демократско друштво и да је зато то министарство предузело кораке ради унапређења ове изузетно важне друштвене области, објаснивши да је реч о корекцији постојећих медијских закона, као и подстицању и афирмисању медијске писмености, у сарадњи са Унеском.