Михајловић је, гостујући на ТВ Студио Б, указала на потребу да се у већој мери користе обновљиви извори за производњу електричне и топлотне енергије.
Она је навела да је суштина да грађани осете бенефите кроз повећање енергетске ефикасности и постављање соларних панела, додавши да је расписан позив за доделу субвенција и да ће Министарство са локалним самоуправама почетком октобра потписати уговоре.
Потредседница Владе је поновила и да ниједна одлука у вези са пројектом „Јадар“, нити било којим другим у области рударства, неће бити донета на штету грађана и грађанки Србије и да ће се поштовати сви стандарди заштите животне средине.
Михајловић је нагласила да је питање животне средине изнад политике, јер је то питање за све нас и тиче се свакога, истакавши да има много лажи и апокалиптичних прича које немају везе са истином.
Потпредседница Владе је навела да су на територији Јадра доказане резерве од 158 милиона тона јадарита, који је иначе јединствен минерал у свету.
Према њеним речима, из јадарита се добија литијум, који је критични материјал у свету, без којег нема Зелене агенде, мобилних телефона, лаптопова и аутомобила.
Нико још увек не зна какав ће бити утицај на животну средину, јер студија није завршена. Оно што знамо јесте да, ако грађани на референдуму одлуче да имамо рудник литијума, да ће то бити подземни рудник, са потпуно новом технологијом, предочила је она.
Она је рекла да су политичари који су данас против овог пројекта издавали дозволе за истраживање, подсетивши на то да је “Рио Тинто“ у Србију дошао 2002. године, а 2004. године је добио прва истражна права.
Када су давали дозволе за истражна права, они нису погрешили, јер је добро да видимо којим потенцијалима Србија располаже. Не мислимо само о профиту, али ако буду испуњени сви стандарди заштите животне средине и ако грађани на референдуму, како је и најавио председник Републике Александар Вучић, буду гласали за, зашто се не бисмо развијали, рекла је она.
Михајловић је истакла да ово јесте велика развојна шанса и да је реч о приходу од 17 милијарди евра годишње, што је више од 20 одсто БДП-а.