П:
О:
Читај ми
Јачање капацитета министарстава за процес придруживања ЕУ
Београд,
4. јун 2004.
Најважнији задатак Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије у овој години биће сарадња са министарствима и јачање њихових капацитета за процес придруживања ЕУ, као и заједнички рад приликом усклађивања домаћих закона са законима Уније, истакла је данас секретар Канцеларије Радмила Миливојевић.
Стручни сарадник у Канцеларији за придруживање ЕУ Никола Јовановић рекао је да се усклађивање закона спроводи на основу ревидираног Акционог плана за хармонизацију закона и прилога од 100 страна који прати овај документ, уз напомену да је тај прилог заправо законодавни водич за министарства како би што боље спровела Акциони план. Усвајањем ова два документа, Влада Републике Србије обавезала се на то да до краја ове године усвоји 52 закона, која ће омогућити пре свега економску комуникацију са ЕУ, а затим лакше и брже спровођење споразума о стабилизацији и асоцијацији. Од 6. маја, када је Влада усвојила тај план, до сада усвојено је шест закона, што, како је оценио Јовановић, представља солидан ритам.
Јовановић је истакао да је, поред Акционог плана, усвојен још један документ, под називом Изјава о усклађености, који служи за успостављање механизма за оцену нивоа усклађености нашег закона са законима ЕУ, а који се у пракси спроводи већ месец дана.
Он је објаснио да су министарства дужна да када направе нацрт закона и упуте га Влади на усвајање, да пошаљу и пратећи документ - Изјаву о усклађености, у коме морају да наведу који су правни акти ЕУ уграђени у тај закон, колико је он усклађен са прописима ЕУ, ако није који је разлог за то, као и који је рок за потпуну усклађеност. Према његовим речима, то је врста интерне контроле у оквиру министарстава, а тај документ потписује министар или његов заменик, тако да постоји и одговорност министарства приликом доношења таквог акта. Јовановић је истакао и да Генерални секретаријат Владе неће увести у процедуру закон који нема Изјаву о усклађености.
Специјални саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Михаило Црнобрња навео је да је започета израда Националне стратегије придруживања ЕУ и објаснио да је то дугорочна стратегија која треба да важи до оног момента када Србија и Црна Гора постане члан ЕУ и да она треба да омогући да се тај циљ постигне на најефикаснији начин.
Црнобрња је објаснио да тај пут за који се стратегија прави има неколико фаза, а Србија се сада налази у првој фази, коју је он оценио као предстартно загревање за преговоре о стабилизацији и придруживању Европској унији. Он је навео да прво треба да се појави студија о изводљивости, после чијег завршетка Савет ЕУ треба да започне преговоре. Када се преговори заврше и уколико буду успешни, потписује се споразум о стабилизацији и придруживању, и тек после тога Србија и Црна Гора стиче право да евентуално конкурише за статус кандидата. Када постане кандидат, преговара се о 31 поглављу такозване беле књиге, што је обиман посао, који је у земљама које су 1. маја примљене у чланство ЕУ трајао између четири и седам година. Према његовим речима, исто то очекује и нашу земљу, што значи да ће цео тај процес трајати више година, због чега доношење дугорочне Националне стратегије има смисла.
Стручни сарадник у Канцеларији за придруживање ЕУ Ивана Божовић рекла је да Канцеларија, уз помоћ донатора, спроводи и едукацију за државне службенике кроз обуке и семинаре, како би стекли потребна знања када наша земља постане члан ЕУ и успешно водили процес придруживања.
Канцеларија за придруживање ЕУ основана је уредбом Владе Републике Србије 8. марта ове године и заправо је наставила рад Сектора за европске интеграције при Министарству за економске везе са иностранством. Оснивање ове канцеларије представља јасан знак одлучности Владе Србије да убрза припреме за интеграцију са Европском унијом и основана је услед потребе за јаким ауторитетом чији је задатак координација процеса придруживања, заснована на принципима ефикасности и економичности.
Миливојевић је истакла да су главни задаци Канцеларије координација, иницирање, праћење и извештавање о процесу усклађивања прописа Републике Србије са прописима ЕУ, планирање, праћење и унапређење институционалних капацитета Републике Србије, са становиштва потреба изазваних придруживањем ЕУ, а у сарадњи са органима и организацијама државне управе, као и обука кадрова за потребе придруживања.
На данашњој конференцији за новинаре представљени су и резултати истраживања јавног мњења о ставу грађана према реформама и приступању Србије и Црне Горе ЕУ.
Јовановић је истакао да је, поред Акционог плана, усвојен још један документ, под називом Изјава о усклађености, који служи за успостављање механизма за оцену нивоа усклађености нашег закона са законима ЕУ, а који се у пракси спроводи већ месец дана.
Он је објаснио да су министарства дужна да када направе нацрт закона и упуте га Влади на усвајање, да пошаљу и пратећи документ - Изјаву о усклађености, у коме морају да наведу који су правни акти ЕУ уграђени у тај закон, колико је он усклађен са прописима ЕУ, ако није који је разлог за то, као и који је рок за потпуну усклађеност. Према његовим речима, то је врста интерне контроле у оквиру министарстава, а тај документ потписује министар или његов заменик, тако да постоји и одговорност министарства приликом доношења таквог акта. Јовановић је истакао и да Генерални секретаријат Владе неће увести у процедуру закон који нема Изјаву о усклађености.
Специјални саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Михаило Црнобрња навео је да је започета израда Националне стратегије придруживања ЕУ и објаснио да је то дугорочна стратегија која треба да важи до оног момента када Србија и Црна Гора постане члан ЕУ и да она треба да омогући да се тај циљ постигне на најефикаснији начин.
Црнобрња је објаснио да тај пут за који се стратегија прави има неколико фаза, а Србија се сада налази у првој фази, коју је он оценио као предстартно загревање за преговоре о стабилизацији и придруживању Европској унији. Он је навео да прво треба да се појави студија о изводљивости, после чијег завршетка Савет ЕУ треба да започне преговоре. Када се преговори заврше и уколико буду успешни, потписује се споразум о стабилизацији и придруживању, и тек после тога Србија и Црна Гора стиче право да евентуално конкурише за статус кандидата. Када постане кандидат, преговара се о 31 поглављу такозване беле књиге, што је обиман посао, који је у земљама које су 1. маја примљене у чланство ЕУ трајао између четири и седам година. Према његовим речима, исто то очекује и нашу земљу, што значи да ће цео тај процес трајати више година, због чега доношење дугорочне Националне стратегије има смисла.
Стручни сарадник у Канцеларији за придруживање ЕУ Ивана Божовић рекла је да Канцеларија, уз помоћ донатора, спроводи и едукацију за државне службенике кроз обуке и семинаре, како би стекли потребна знања када наша земља постане члан ЕУ и успешно водили процес придруживања.
Канцеларија за придруживање ЕУ основана је уредбом Владе Републике Србије 8. марта ове године и заправо је наставила рад Сектора за европске интеграције при Министарству за економске везе са иностранством. Оснивање ове канцеларије представља јасан знак одлучности Владе Србије да убрза припреме за интеграцију са Европском унијом и основана је услед потребе за јаким ауторитетом чији је задатак координација процеса придруживања, заснована на принципима ефикасности и економичности.
Миливојевић је истакла да су главни задаци Канцеларије координација, иницирање, праћење и извештавање о процесу усклађивања прописа Републике Србије са прописима ЕУ, планирање, праћење и унапређење институционалних капацитета Републике Србије, са становиштва потреба изазваних придруживањем ЕУ, а у сарадњи са органима и организацијама државне управе, као и обука кадрова за потребе придруживања.
На данашњој конференцији за новинаре представљени су и резултати истраживања јавног мњења о ставу грађана према реформама и приступању Србије и Црне Горе ЕУ.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја