Селаковић је на заједничкој конференцији за новинаре са Грушком изразио наду да ће до краја године Београд угостити председника Русије Владимира Путина и шефа дипломатије Сергеја Лаврова.
Он је пренео да је на данашњем састанку било речи о свим споразумима за које постоји шанса да се утврде и припреми њихово потписивање за посету на највишем нивоу, односно на нивоу шефова држава.
Том приликом је, како је предочио, констатовано да је економска трговинска размена Србије и Русије у овом тренутку нижа у односу на прошлу годину, али у одређеним секторима бележи тенденцију раста.
Шеф српске дипломатије је рекао да су разговарали и о преговорима Београда и Приштине у Бриселу и да је изразио захвалност министру Лаврову и његовом заменику Грушку на несебичној помоћи и подршци Русије очувању целовитости и територијалног интегритета и суверенитета Србије.
Захвални смо и на подршци у свим међународним организацијама у којима се Приштиина труди да постане члан. Наша сарадања са Русијом је кључна за очување наше позиције у тим организацијама и форумима, навео је Селаковић.
Такође, он је пренео захвалност и за подршку коју нам је Русија пружала током епидемије COVID-19, а која је крунисана 4. јуна, када су председници двеју земаља путем-видео линка означили почетак производње руске вакцине Спутњик В на Институту "Торлак".
Министар је додао да су на састанку сумирани резултати његове посете Москви 15. и 16 априла и да је он још једном изразио захвалност министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову на топлој добродошлици и конструктивним и пријатељским разговорима које су водили.
Грушко је поручио да Русија и Србија желе да улажу у развој економске сарадње и да јачају политички дијалог о свим питањима регионалне сарадње, али и глобалним светским проблемима.
Он је поновио став Русије да решавање питања Косова и Метохије треба да се тражи искључиво у оквиру Резолуције 1244 СБ УН.
За тај став се залажемо и на међународним форумима и у контактима са представницима ЕУ, полазећи од тога да је главни циљ успостављање мира и безбедности у региону и заштита интереса свих народа који живе у региону, а који не треба да буду стављени пред вештачки избор који ће стварати нове поделе, објаснио је заменик министра.
Према његовој оцени, савладавањем пандемије коронавируса биће више могућности за политички дијалог и наставак развоја економских и културних веза двеју земаља.
Данас смо имали веома садржајну размену мишљења о свим питањима значајним за развој билатералне сарадње. Надамо се да ће бити реализоване посете наших високих званичника, укључујући и посету председника Владимира Путина Србији, и да ће то потврдити стратешки карактер наших односа, поновио је Грушко.
Он је навео да Русија дели опредељност српске стране за свестрани развој стратешког партнерства и да цени принципијелни став Београда по питању војно-политичке неутралности, али и јачања сарадње са ОДКБ и Евроазијском економском унијом.
Енергетика остаје кључна сфера у економској сарадњи двеју земаља, указао је заменик министра и најавио да је планирано да се у септембру покрене термоелектрана и топлана ТЕ-ТО у Панчеву, која је заједнички пројекат ''Гаспром енергохолдинга'' и Нафтне индустрије Србије.
Имамо добре перспективе за сарадњу у економији, имамо плодну сарадњу у сфери саобраћаја и поносни смо на то што се уз учешће "Руских железница" реконструише деоница пруге Стара Пазова–Нови Сад на прузи Београд–Будимпешта, која ће бити прва брза пруга у региону, навео је Грушко.
Такође, како је додао, разговарано је и о научно-технолошкој сарадњи, истичући да у тој области постоји низ пројеката који имају велики потенцијал.
Значајан тренутак у нашој сарадњи био је почетак производње вакцине "Спутњик В" у Србији, поновио је он и оценио да ће сарадња у тој области, као и војно-техничка сарадња, имати добре перспективе.
Грушко је нагласио и да кључни значај за развој економске сарадње има континуирани рад руско-српског Међувладиног комитета за економску и научно-технички сарадњу, чији су копредседници Јуриј Борисов и Ненад Поповић, који су у сталном контакту и координирају акције.