Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, чијом ће се применом омогућити да у случају поремећаја цена одређених производа на тржишту држава интервенише и на тај начин заштити пољопривредне произвођаче.
П:
О:
Читај ми
Влада усвојила више предлога закона
Београд,
3. јун 2021.
Овим законским оквиром биће омогућено да се трговина између произвођача и откупљивача регулише уговорима и на тај начин избегну злоупотребе и штета за саме произвођаче.
Основни циљеви које треба постићи доношењем овог закона су функционално успостављање механизама уређења тржишта, њихово међусобно повезивање у јединствени правни оквир и усклађивање политике уређења тржишта пољопривредних производа у Републици Србији са правним тековинама Европске уније.
Овим законом посебно се ставља акценат на повећање способности пољопривредних газдинстава за укључивање у велике тржишне ланце путем међусобног повезивања и успостављања тржишних стандарда, јачање мотивације произвођача за разне облике удруживања, као и повећање видљивости и препознатљивости домаћих производа на тржишту.
Закон ће, истовремено, утицати на повећање увозног потенцијала државе, као и смањење сиве економије.
На седници је усвојен Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, као део укупне друштвене бриге о деци, посебно када је у питању побољшање услова за задовољење њихових основних потреба.
Најважнија измена односи се на одредбу по којој пун месечни износ накнаде зараде породиља, односно плате за време породињског одсуства, не може бити мањи од минималне зараде утврђене на дан почетка остваривања тог права.
Према новом законском решењу, породиље више не могу примати накнаду мању од „минималца“ који је био утврђен пре почетка породиљског одсуства.
Свака запослена жена за време породиљског одсуства, које траје од дана његовог отпочињања, 28 дана пре термина за порођај до три месеца живота детета, оствариваће накнаду зараде у висини минималне зараде утврђене на дан отпчињања одсуства.
Остале накнаде по основу рођења, неге детета и посебне неге детета, може остварити и мајка која је у периоду од 18 месеци пре рођења детета била пољопривредни осигураник.
Унапређена је и подршка родитељима који имају болесно дете, па је тако брисана одредба којом није било могуће истовремено коришћење права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и додатка за помоћ и негу које дете има по основу инвалидитета. Сада родитељи ова права могу користити истовремено, односно кумулативно.
Од 1. јануара 2022. године запослене жене, жене које самостално обављају делатност или су ангажоване по основу флексибилних облика рада, а остварују приходе који су већи од три просечне зараде у Републици Србији, моћи ће да остваре накнаду зараде и остале накнаде у висини до пет просечних зарада у Србији на дан отпочињања одсуства.
Влада je усвојила и Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању у циљу успостављања одговарајућег правног оквира како би Национално акредитационо тело у потпуности испунило Европске стандарде и смернице за осигурање квалитета у високом образовању.
Овим изменама, биће омогућуно да Србија поврати пуноправно чланство у Европској асоцијацији за обезбеђивање квалитета у високом образовању (ENQA) и продужетак рока за завршетак студија за такозване старе студенте.
На седници је усвојен и Предлог закона о студентском организовању, којим се омогућава стварање различитих студентских организација, попут студентских конференција, које ће имати у надлежности усаглашавање ставова и координисање студентских парламената и утицај на уписну и јавне политике од значаја за студентску заједницу, као и унапређење њеног положаја.
Чланови Владе усвојили су Стратегију развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године, која представља план за наставак реформи који ће омогућити да више деце буде обухваћено образовањем, да образовни систем одговори на захтеве тржишта рада, односно да код ученика развије знања, вештине и компетенције који су неопходни за свет рада и будућност нових генерација.
Стратегија уважава потребе унапређивања квалитета образовања и васпитања припадника националних мањина, као и ученика са сметњама у развоју.
Такође, усвојен је и Предлог закона о метрологији, чији је основни циљ ново разграничење послова у овој области између министарства надлежног за послове метрологије – Министарства привреде и Дирекције за мере и драгоцене метале као органа управе у саставу овог министарства.
Чланови Владе усвојили су Фискалну стратегију за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину у циљу утврђивања макроекономског оквира, мера фискалне политике и пројекција фискалних агрегата у средњорочном периоду.
У складу са предвиђеним макроекономским оквиром и планираним мерама фискалне политике пројектовани су укупни приходи, расходи, дефицит и јавни дуг сектора државе и утврђена фискална позиција земље.
Влада Србије донела је одлуку да се омогући имунизација држављана Босне и Херцеговине против болести Covid-19, с обзиром на то да ова суседна држава тренутно не поседује неопходну количину вакцина. На овај начин исказује се солидарност са грађанима БиХ и омогућава постизање колективног имунитета на регионалном нивоу.
-
Београд, 19. април 2024.На платформи „Чувам те” постављен упитник у циљу унапређења...
-
Београд, 18. април 2024.Хуманитарна помоћ Монголији због екстремно ниских температура
-
Београд, 18. април 2024.Позив младим музичарима да се пријаве на национални конкурс SERBIA...
-
Београд, 11. април 2024.Подстицање раста биоекономског стартап екосистема
-
Београд, 5. април 2024.Формирана Радна група за координацију активности државних...
-
Београд, 5. април 2024.Успостављање оквира за дугорочни дијалог са Француском у...
-
Београд, 29. март 2024.У овој години решавање стамбеног питања за најмање 150...
-
Београд, 27. март 2024.Појачан надзор пријаве пребивалишта
-
Београд, 22. март 2024.Раст промета музичке индустрије у Србији од 89 одсто
-
Београд, 20. март 2024.Археолошки институт стекао статус института од националног...