Министарство правде, у вези са наводима изнетим у тексту да се убудуће могу судити само богати, истиче да се измене у погледу санкције за неплаћање судске таксе односе само на оне странке које могу да плате тај трошак, а не на егзистенцијално угрожене.
Обавеза плаћања таксе настаје тек након првог рочишта, до тада се може поднети захтев за ослобађање од плаћања судских такса или захтев за омогућавање плаћања таксе на рате, о чему се суду подноси доказ, а институт сиромашког права постоји од 1977. године, те је задржан и приликом ових измена и допуна.
Иако суд има могућност наплате таксе принудним путем, за грађане то значи троструко већи износ јер се тада наплаћују и казнена такса и трошкови извршног поступка.
Такође, апсолутно су нетачни наводи да запослени који остане без посла и нема средстава да плати судску таксу неће имати приступ суду јер у тој врсти спорова такса се ни не наплаћује.
Министарство подсећа и на то да је у највећем броју предмета судска такса 1.900 динара, као најнижа, и да се њена висина није мењала деценију, нити ће се сада променити, за разлику од адвокатска тарифе, која је повећана пре месец дана за чак 30 одсто управо у парничним поступцима.
У саопштењу се наглашава да се 60 одсто средстава остварених наплатом судских такси уплаћује у буџет и користи за финансирање најважнијих животних потреба свих грађана Србије, док се 40 одсто средстава користи за финансирање судова и тужилаштава, чији је несметан и ефикасан рад такође у интересу грађана и заштите њихових права.
Министарство наглашава и да у такозваним масовним банкарским предметима грађани могу најлакше да остваре своја права управо подношењем само једне тужбе, како је предвиђено изменама и допунама Закона о парничном поступку.
Кад је реч о масовним банкарским предметима, за грађане је битно да им се врати неосновано плаћена накнада, што могу најлакше и најбрже остварити подношењем једне тужбе, а не подношењем посебних за утврђење ништавости одредбе уговора, а по окончању поступка посебне тужбе за исплату.
Грађани своја права остварују кроз једну тужбу, а остале се подносе искључиво ради адвокатских трошкова.
На тај начин долази до енормног беспотребног гомилања спорова, чиме се онемогућава суђење у разумном року у свим осталим предметима.
Министарству правде је управо био циљ да се унапреди судски поступак и његова ефикасност, што доводи до бржег и бољег приступа правди грађанима Србије.
Такође, Министарство скреће пажњу и на остале предложене измене, као што су измене у вези са месном надлежношћу суда које у потпуности доводе до равномерне оптерећености судова у Србији, чиме се постиже да грађани могу у поступцима до правноснажне одлуке доћи у исто време у свим судовима.
Преоптерећени судови моћи ће да испуне рокове, а грађани своје право да остваре у разумном року, са мање трошкова.
Уколико се ове измене усвоје, спорови у којима грађани туже Републику Србију спроводиће се пред судовима на територији пребивалишта тужиоца, а не као до сада искључиво у Београду, што управо значи да грађани неће морати да путују у Београд и тако сносе додатне трошкове.
У споровима заштите права корисника финансијских услуга, тачније банкарским споровима, тужиоци ће тужбе подносити суду њиховог пребивалишта, а онда ће и жалбени суд бити на тој територији, чиме се растерећују београдски другостепени судови - виши и апелациони, који су преоптерећени несразмерно у односу на остале судове у Републици.
Министарство истиче да су неосноване тврдње да ће се изменама о ревизији, као ванредном правном леку, још више оптеретити Врховни касациони суд.
Овим изменама се иде управо ка супротним ефектима, када ће коначно суд највишег ранга моћи да оствари своју праву улогу у правосудном систему.
Такође, коришћење информационо-комуникационих технологија (електронско достављање, слање поднесака електронским путем, одржавање рочишта путем видео-конференцијске везе) у функцији су унапређења рада судова и повећања ефикасности поступка, што је у складу с најбољим праксама европских држава.
У том смислу предложена су решења чије је успешно функционисање већ потврђено у систему еУправе.
Предности тог система имају прилике да виде сви грађани и привредни субјекти у различитим поступцима (заказивање термина за вакцинацију, добијање личних докумената, достављање пореских решења, упис деце у школе и вртиће).
То подразумева могућност сваког грађанина Србије, али уколико он то жели, а не обавезно, да електронским путем на најједноставнији начин поднесе суду иницијални акт, поднеске и правне лекове.
На тај начин устројава се електронски спис у који ће грађани имати право електронског увида.
Примена ових одредаба, уколико нацрт буде усвојен, биће одложена за две године како би се обезбедили сви потребни услови.
Описани режим штеди грађанима време и новац, а нуди услугу у заштићеној правосудној мрежи уз поштовање свих безбедносних услова и директно се рефлектује на правну сигурност.
Коначно, Министарство правде наглашава да је у току јавна расправа, а не коначан текст закона и да је јавна расправа управо место на коме треба да се чују аргументи.
По завршетку јавне расправе, 14. јуна, биће размотрене све примедбе и предлози, након чега ће Министарству правде, као предлагачу, Радна група доставити текст нацрта и то је пут сваког закона.
Решења из нацрта усклађена су у потпуности са правилима Европског суда за људска права, Уставног суда, а у упоредноправним системима постоје све одредбе које се у јавности истичу као спорне.
Изради нацрта се и приступило у складу са ревидираним Акционим планом за Поглавље 23 и Акционим планом за унапређење Републике Србије на ранг-листи Светске банке.
Да би се постигла ефикасност и убрзање процеса, спречило дуго трајање парница и смањили трошкови поступка за грађане неопходно је системско решење које се овим изменама управо постиже, наводи се у саопштењу.