Милосављевић је том приликом истакао да ће учесници из Србије на овом скупу имати прилику да са водећим европским стручњацима дефинишу научне и етичке принципе по којима се научни биомедицински експерименти спроводе на људима.
Сусрет етике и примењене науке никада није био потребнији него данас, рекао је он и оценио да су клиничка испитивања лекова обећавајући простор за пацијенте да добију најбоље лекове кад здравствени систем то не може да им омогући због хроничног недостатка новца.
Председник радне групе за едукацију ЕФГЦП-а Весна Вујаклија објаснила је да се добра клиничка пракса спроводи на болесницима који су учесници у клиничком испитивању новог или постојећег лека коме се проширује индикација, поље деловања, режим примене или облик активне супстанце.
Она је подсетила на то да се у нашој земљи непрекидно, више од 20 година, одвијају клиничка истраживања, првенствено у онкологији, психијатрији, кардиологији и неурологији, јер су то доминантне области у којима фармацеутска индустрија трага за новим терапијским решењима.
У име Агенције за лекове и медицинска средства Србије, која је коорганизатор скупа, Иван Ковачевић је истакао да овај семинар представља корак напред ка интеграцији Србије у најновије европске токове на законодавном и регулативном нивоу.
Он је додао да је конференција у Београду прва у планираном низу сличних, с обзиром на то да је ЕФГЦП изразио спремност да настави са таквим окупљањима у Србији.
Дводневни скуп "Клиничка истраживања у Србији - добра клиничка пракса, регулатива и биоетика" окупио је више од 80 учесника из Белгије, Француске, Велике Британије, Швајцарске, Русије, Бугарске и Румуније.