Она је указала и на динамичну легислативну делатност која се, на иницијативу Владе Србије, одвија у овој области, а резултирала је доношењем више закона.
Тема заштите животне средине и енергетске и зелене транзиције један је од три кључна приоритета Владе, истакла је премијерка и навела да је процењени оквир улагања само у области управљања водама, да би Србија постигла ЕУ стандарде, шест милијарди евра.
Србија сада има финансијске спосoбности да уложи у овакве пројекте. Дошло је време да се бави овим приоритетом. Имамо огромну техничку, стручну и финансијску подршку ЕУ за тај посао, поручила је она.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб истакао је да је одлука Европске уније да до 2050. године буде карбонски неутрална важна за Србију као кандидата за ЕУ.
То смањење се спроводи кроз принципе циркуларне економије и уз напоре за заштиту животне средине. Модернизација привреде је неопходна, може доћи до губитка радних места, али, уз планирање, могуће је тај проблем превазићи. Србија је иновативна и требало би да буде у добром положају, оценио је Шиб.
Он је нагласио да је Србији потребна врста мастер плана, да се зна шта зелена политика подразумева и како да се спроведе, и додао да зелена индустријска политика за Србију значи придруживање начелима циркуларне економије и наставак процеса дигитализације.
Према његовим речима, циркуларна економија је много више од третмана отпада, она је ослањање на технички прихватљиве технологије и процесе и поштовање принципа чисте економије, а задатак је декарбонизација.
Тај процес је изазован за Србију, оценио је Шиб и похвалио законе које је наша земља донела, а који су веома важни за модернизацију електрана и топлана.
Амбасадор Немачке је нагласио улогу ГИЗ-а, који, на основу досадашње сарадње, поставља темеље будуће сарадње да се и зелена политика, уз експерте које има, подигне на виши ниво.