П:
О:
Читај ми
Србија би већ наредне године могла да постане кандидат за чланство у ЕУ
Београд/Брисел,
4. септембар 2006.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас у Бриселу да је охрабрен утиском који је стекао током данашњих састанака с високим званичницима Европске уније о томе да би Србија већ наредне године могла да постане кандидат за чланство у ЕУ.
Сусрет Фереро-Валднер - Динкић
Аутор:
Фонет
Динкић је после сусрета с високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом, европским комесаром за економска и монетарна питања Хоакином Алмуњом и европским комесаром за спољне односе и односе са суседима ЕУ Бенитом Фереро-Валднер рекао да би пре тога Србија морала да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању, за шта је неопходно да оствари сарадњу с Хашким трибуналом, која се тренутно спроводи у оквиру Акционог плана, као и да покаже конкретне резултате на том пољу.
Министар је навео да је од челника ЕУ добио политичку подршку и за преговоре Београда са Париским клубом поверилаца за отпис дела српског дуга, уз напомену да ће у томе главну реч имати Немачка, а да ће Влада Србије преговоре о отпису дугова водити билатерално са земљама чланицама Уније.
Он је саопштио да је Солани током сусрета уручио писмо председника Владе Србије Војислава Коштунице у којем се изражава спремност Србије да свом становништву на Космету обезбеди снабдевање електричном енергијом и тако помогне у решавању потенцијалне хуманитарне катастрофе у покрајини наредне зиме, с обзиром на проблеме које Приштина има у снабдевању струјом. Према његовим речима, с Алмуњом су вођени разговори о могућности повећања претприступних фондова за Србију. Изнео сам процену да је Србији потребно минимум 250 милиона евра у 2007. години, при чему би та цифра била повећана на 500 милиона евра у 2011. години, навео је Динкић и изразио мишљење да је ЕУ спремна да то размотри. Динкић је истакао да је у данашњим разговорима било речи и о укидању виза за грађане Србије, уз оцену да ће то зависити од статуса кандидата Србије за чланство у ЕУ. Он је објаснио да се оног часа када Србија постане кандидат за чланство у ЕУ отвара реална могућност за укидање виза за све грађане Србије, док ћемо до тада имати постепено олакшавање визног режима за научнике и за младе. Министар је указао на важност најављене интензивне сарадње Србије и ЕУ у области образовања, која ће почети крајем октобра ове године посетом европског комесара за образовање Јана Фигела Србији. Разговоре с Фереро-Валднер Динкић је оценио као веома добре, с обзиром на то да она добро схвата значај Србије за стабилност у региону.
Сви саговорници у ЕУ сагласни су о томе да је потребно помоћи Србији, а ми морамо схватити да морамо учинити све да бисмо могли помоћи сами себи, указао је Динкић.
Према његовим речима, оно што су званичници ЕУ такође примили веома добро јесте последња одлука Владе Србије да понуди помоћ у мировним мисијама у Либану и Авганистану, с обзиром на то да је то један од кључних европских приоритета у овом тренутку.
Динкић је саопштио да је Министарство финансија данас предало УНОСЕК-у документацију о делу иностраног косовског дуга и додао да је о томе данас у Бриселу обавестио и високог представника Хавијера Солану.
Ова документација потврђује да је на територију Косова и Метохије "алоцирано" приближно 1,7 милијарди долара спољног дуга Србије, нагласио је министар.
Тај део дуга тренутно сервисира Србија и до сада је Влада уплатила око 170 милиона долара на име камата од 2001. године, рекао је Динкић и напоменуо да ће сада почети преговори с косовским Албанцима да они преузму сервисирање дуга, имајући у виду то да на територији на коју се односи овај дуг они прикупљају порез.
Ту говорим о УНОСЕК-у и УН, и за тај износ би свакако требало да буде растерећен биланс Србије, а не да српски порески обвезници плаћају дуг за територију са које Србија нема никакве приходе, објаснио је Динкић.
Министар је навео да је од челника ЕУ добио политичку подршку и за преговоре Београда са Париским клубом поверилаца за отпис дела српског дуга, уз напомену да ће у томе главну реч имати Немачка, а да ће Влада Србије преговоре о отпису дугова водити билатерално са земљама чланицама Уније.
Он је саопштио да је Солани током сусрета уручио писмо председника Владе Србије Војислава Коштунице у којем се изражава спремност Србије да свом становништву на Космету обезбеди снабдевање електричном енергијом и тако помогне у решавању потенцијалне хуманитарне катастрофе у покрајини наредне зиме, с обзиром на проблеме које Приштина има у снабдевању струјом. Према његовим речима, с Алмуњом су вођени разговори о могућности повећања претприступних фондова за Србију. Изнео сам процену да је Србији потребно минимум 250 милиона евра у 2007. години, при чему би та цифра била повећана на 500 милиона евра у 2011. години, навео је Динкић и изразио мишљење да је ЕУ спремна да то размотри. Динкић је истакао да је у данашњим разговорима било речи и о укидању виза за грађане Србије, уз оцену да ће то зависити од статуса кандидата Србије за чланство у ЕУ. Он је објаснио да се оног часа када Србија постане кандидат за чланство у ЕУ отвара реална могућност за укидање виза за све грађане Србије, док ћемо до тада имати постепено олакшавање визног режима за научнике и за младе. Министар је указао на важност најављене интензивне сарадње Србије и ЕУ у области образовања, која ће почети крајем октобра ове године посетом европског комесара за образовање Јана Фигела Србији. Разговоре с Фереро-Валднер Динкић је оценио као веома добре, с обзиром на то да она добро схвата значај Србије за стабилност у региону.
Сви саговорници у ЕУ сагласни су о томе да је потребно помоћи Србији, а ми морамо схватити да морамо учинити све да бисмо могли помоћи сами себи, указао је Динкић.
Према његовим речима, оно што су званичници ЕУ такође примили веома добро јесте последња одлука Владе Србије да понуди помоћ у мировним мисијама у Либану и Авганистану, с обзиром на то да је то један од кључних европских приоритета у овом тренутку.
Динкић је саопштио да је Министарство финансија данас предало УНОСЕК-у документацију о делу иностраног косовског дуга и додао да је о томе данас у Бриселу обавестио и високог представника Хавијера Солану.
Ова документација потврђује да је на територију Косова и Метохије "алоцирано" приближно 1,7 милијарди долара спољног дуга Србије, нагласио је министар.
Тај део дуга тренутно сервисира Србија и до сада је Влада уплатила око 170 милиона долара на име камата од 2001. године, рекао је Динкић и напоменуо да ће сада почети преговори с косовским Албанцима да они преузму сервисирање дуга, имајући у виду то да на територији на коју се односи овај дуг они прикупљају порез.
Ту говорим о УНОСЕК-у и УН, и за тај износ би свакако требало да буде растерећен биланс Србије, а не да српски порески обвезници плаћају дуг за територију са које Србија нема никакве приходе, објаснио је Динкић.
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...