Гојковић је синоћ, отварајући изложбу „Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века“, поводом 177-годишњице оснивања Народног музеја, истакла да је управо ова једна од оних изложби за којe нема сумње да ће заинтересовати и стручне кругове и такозване обичне посетиоце.
Она је нагласила да Народни музеј није само чувар вредног културног наслеђа, већ и институција у којој можемо много да научимо о томе како су се култура и свакодневни живот прожимали и утицали једно на друго.
Улога ове установе у културном и образовном животу Србије од свог постанка до данас немерљива је. Посебно је задовољство што сада имамо обновљену зграду, са сталном поставком која обухвата раздобље од палеолита до уметности 20. века, објаснила је Гојковић.
Према њеним речима, велики број посетилаца из земље и иностранства вероватно није ни свестан чињенице да обиласком музеја открива само делић богате ризнице и фондова који се овде чувају, а што овај музеј сврстава у највеће музеолошке центре у овом делу Европе.
Потпредседница Владе је, говорећи о изложби, подсетила на то да су иконе одувек биле поштоване и имале посебан статус у православном свету.
Срби су, како је напоменула, као и већина православних народа, прихватили византијско наслеђе или боље рећи однос према икони као светој слици.
Гојковић је оценила да иконе које су представљене на изложби ауторке Бранке Иванић, поред своје велике уметничке вредности, својом историјом и местима на којима су стваране дају једну ширу уметничку, историјску и социолошку слику тог раздобља.
Промене које су се дешавале на политичком плану, а пре свега пад Византије, на срећу човечанства нису значиле и престанак грчке школе иконописања. Она је наставила да живи, највише захваљујући бројним грчким колонијама у Млетачкој републици, али и у Османском царству, указала је она.
То је, како је подвукла, још једна потврда да уметнички правци и школе могу да се развијају и у друштвеним околностима битно различитим од оних у којима су изворно настали.
Гојковић је рекла да то истовремено показује и колико је важно да уметничка дела не буду предмет идеолошких и верских нетолеранција, као и да мултикултуралност није обележје искључиво модерног доба.
Нажалост, у савременом свету, па и у деловима наше државе, постоје супротни примери у којима се уништавањем културног наслеђа једног народа тежи ка поништавању трагова његовог вековног присуства на тим просторима, упозорила је потпредседница Владе.
Она је изразила уверење да ће изложба наићи на добар одјек јер занимљивост теме, труд који су уложили ауторка и њен тим, као и реноме установе у којој је уприличена, дају услове за културни догађај који ће остати упамћен и по својој вредности и по броју посетилаца.