Јоксимовић је тим поводом истакла да значај и снагу те одлуке можемо јасно да разумемо како у историјском контексту настанка Европске уније, од када је француски министар спољних послова Роберт Шуман предложио сарадњу Француске и Немачке на пољу челика и угља, тако и данас, у условима када ЕУ ради на сопственој ревитализацији уз изузетне напоре да превазиђе последице настале пандемијом COVID-19.
Сви лидери европских земаља, па и Србије, као кључни приоритет у времену пред нама дефинисали су опоравак од кризе, пре свега, спровођењем конкретних пројеката који ће убрзати прелазак на једино дугорочно одрживу, климатски неутралну, конкурентну и модерну економију која ефикасно користи своје ресурсе, онако како је предвиђено стратешким документом Уније – Договором ЕУ о зеленој агенди, навела је она.
Потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан крајем прошле године, Србија се, како је подвукла, заједно са осталим потписницама сагласила да елементи Европског зеленог договора буду и нова стратегија одрживог развоја и раста и на Западном Балкану.
Према њеним речима, Европска комисија одредила је и додатних девет милијарди евра за инвестиције и подршку конкурентности и инклузивном расту, одрживој повезаности и двојној зеленој и дигиталној транзицији кроз подстицајни Економско-инвестициони план за Западни Балкан, као финансијски инструмент за успешнију примену нове методологије приступног процеса.
Спремно смо у Србији приступили реализацији ових циљева, разумевајући да одржива будућност постоји за оне који су у стању да се мењају чак и у најтежим околностима, нагласила је министарка.
Важно је, како је поручила, да смо кадри и храбри да препознамо проблеме и да мењамо праксе које не дају довољно резултата, јачајући тиме отпорност српског друштва и државе на кризе, да уводимо нова решења и да сваки дан радимо и за садашњост и будућност сваког грађанина у сваком делу Србије.
Србија је данас предводница региона на путу пуноправног чланства у ЕУ. Тај пут и партнерска сарадња са ЕУ не огледа се само у процесу приступних преговора Србије, већ и у успешном програмирању развојне помоћи ЕУ, као и у најзначајнијој спољнотрговинској размени и инвестицијама, навела је Јоксимовић.
Упркос ванредним околностима, како је додала, ЕУ је одлучила да применом нове методологије процес проширења настави појачаном динамиком.
Такође, и Србија је одлучила да на најбољи начин искористи предности реформисане методологије преговарања како би допринела убрзању процеса приступања у ЕУ, у складу са објективним и уравнотеженим сагледавањем наших резултата, објаснила је она.
Оснажили смо политичко вођење процеса, прилагодили све преговарачке структуре новом захтеву ЕУ за снажнијим политичким управљањем процесом, појачали темпо реформи у области владавине права, прецизирала је Јоксимовић.
Према њеним речима, бржом динамиком испуњавамо критеријуме за још неотворена поглавља у оквиру кластера три – инклузивни раст и конкурентност, као и кластера 4 – зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.
Очекујемо да ће до краја португалског председавања Савету ЕУ бити организована посебна политичка Међувладина конференција на којој ћемо водити стратешки политички дијалог и можда бити у прилици да отворимо један од кластера, оценила је министарка.
Обележавајући свечано данашњи дан, како је предочила, Србија слави две непролазне вредности – слободу и настанак модерне заједнице европских нација, јер је наша земља кроз историју, доказано и својим великим жртвама, бранила тековине слободне и модерне Европе.
Срећан нам Дан Европе и Дан победе, навела је Јоксимовић у саопштењу за јавност.