Поповић је, учествујући у онлајн конференцији „Између рата сећања и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе?“, рекао да то говори о поразној стварности да тренутни интереси великих сила могу да прелазе преко милиона невино убијених Срба и Руса, разорених градова, села и привреде, преко концентрационих логора.
Он је оценио да се у овом тренутку води пропагандни рат против Русије са циљем да се фалсификује улога Црвене армије у ослобађању Источне Европе од нацизма.
Поповић, који је и председник Међувладиног комитета за сарадњу са Русијом и уједно председник Фондације Бесмртни пук у Србији, објаснио је да тај пропагандни рат има за циљ да обликује умове нових генерација у Европи, како би се у будућности створила атмосфера за неку нову агресију на Русију.
Према његовим речима, српски народ преживео је, посебно деведесетих година, континуирану и систематичну сатанизацију, јер је стварана слика о Србима као народу агресору да би се оправдало разбијање Југославије и цепање српског националног бића у више новостворених држава под контролом НАТО пакта.
Србија није део НАТО пакта, нити ће икада бити и зато нас та пропаганда ревизије историје не дотиче, поручио је он и навео да борбу за истину о Другом светском рату дугујемо свим великим жртвама наших народа, великом херојству и страдању наших предака.
Није могуће сачувати слободу и независност без сећања на ослободиоце и њихову жртву за нашу слободу, поновио је министар и додао да само подсећањем на цену данашњег живота у слободи можемо надахнути нове генерације да буду спремне да ту слободу по сваку цену чувају и бране.
Поповић је нагласио да борба против ревизије историје никада није била потребнија него сада, али и упозорио на то да ће та борба бити тешка и дуготрајна.
Конференцију „Између рата сећања и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе?“, организаовао је, поводом обележавања 9. маја – Дана победе, Центар за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
На конференцији су учествовали представница Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова, директор „Руског дома“ у Београду Јевгениј Баранов, директор Института за новију историју Србије Миле Бјелајац и амбасадор у пензији Зоран Миливојевић.
Такође, присутнима су се обратили и професор Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир и директор Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић.
Модератор конференције био је професор Факултета политичких наука и директор Центра за руске студије Синиша Атлагић.