Брнабић је том приликом истакла да ће радови у овом клиничком центру много значити за читаву Војводину, нагласивши да је то градилиште само мали део онога што држава данас ради на јачању здравственог система.
Она је подсетила на то да је у оквиру пројекта "Једна милијарда евра у здравство", који је 2017. године иницирао председник Републике Александар Вучић, учињено већ много, као и да се тренутно ради на изградњи нових, али и реконструкцији постојећих домова здравља, општих болница и клиничких центара у Србији.
У току су радови на општим болницама у Пироту, Прокупљу, Смедеревској Паланци и Лозници, при чему су ламеле Б и Ц КЦ Војводине почеле да се граде пре више од 30 година и биле су дуго у сивој фази, рекла је премијерка, додавши да су сада овакви објекти слика свега оно што је Србија данас – земља у којој се гради и ради.
Према њеним речима, неки пројекти у здравству финансирају се и директно из буџета, какав је био случај са потпуно реконструисаном Клиником за интерне болести у оквиру КЦ Војводине, у коју је уложено седам милиона евра.
Брнабић је исказала захвалност Европској инвестиционој банци (ЕИБ) која је имала разумевања за пројекте и улагања у здравствени систем широм Србије, подсетивши на то да је та банка помогла и приликом реконструкције дела КЦ Србије, али и у градњи потпуно новог КЦ у Нишу.
Премијерка је изразила задовољство свим оним што се ради у Новом Саду, најавивши нови долазак у тај град током следеће недеље, када ће бити постављен камен темељац за почетак радова на инвестицији за коју се Влада, заједно са Покрајином и Градом Новим Садом, припремала пуне четири године.
Министар здравља Златибор Лончар рекао је да ће се у проширеним објектима здравствених установа на територији Новог Сада и Војводине запослити сви потребни здравствени радници.
Он је навео да Србија има довољно кадрова, за разлику од бројних европских земаља које немају кога да запосле, додавши да се разматра могућност да и медицински радници уђу у ту категорију људи који добијају могућност куповине јефтинијих станова, као што сада могу да учине запослени у структурама безбедности.
Лончар је оценио и да ће повољнији услови за куповину некретнина утицати на то да медицински радници у још већој мери остају у Србији, уз напомену да су у последње време медицинарима повећане плате и да је набављена боља опрема за установе у којима раде.
Радови у КЦВ обухватају доградњу ламела Б и Ц Ургентно-дијагностичког центра површине од преко 33.000 квадратних метара, а планирана је и изградња директне топле везе са Поликлиником, Интерном клиником и Ургентним центром.
У оквиру ламеле Б и Ц планиран је и хируршки блок које ће се састојати од 16 операционих сала, јединица интензивне и полуинтензивне неге са укупно 348 кревета, 22 кревета за хируршку интензивну негу, 24 кревета на полуинтензивној хируршкој нези и 14 кревета за јединицу за трансплантациону хирургију у оквиру потпуно нове јединице КЦ Војводине. Блокови ће имати укупно 10 лифтова и четири степенишна језгра.
Уговор о изградњи и реконструкцији Клиничког центра Војводине потписали су 27. новембра министар здравља Златибор Лончар и извршни директор Конзорцијума "ГХ холдинг" Грегор Јернејц.
Главни пројекат је завршен 2015. године, а грађевинска дозвола је добијена октобра 2016. године. За извођача радова на тендеру је изабран Конзорцијум "ГХ холдинг" из Љубљане и "Делта инжењеринг" из Београда.