П:
О:
Читај ми
Интеграција осетљивих група становништва међу приоритетима европских интеграција
Београд,
18. јул 2006.
Директор Канцеларије Владе Републике Србије за придруживање Европској унији Тања Мишчевић изјавила је данас да је укључивање осетљивих група становништва - Рома, избеглих и расељених лица, један од приоритета европских интеграција и да се на основу тога мери успешност процеса приближавања једне државе ЕУ.
Тања Мишчевић
Аутор:
Фонет
Мишчевић је на представљању извештаја Програма Уједињених нација за развој (УНДП) "Под ризиком: социјална угроженост Рома, избеглица и интерно расељених лица" оценила да процес европских интеграција захтева укључивање сваког појединца који чини друштво у њега јер је то прави процес реформи.
Према њеним речима, интеграције се нужно заснивају на принципу недискриминације и принципу кохезије, односно смањивању постојећих разлика.
Директор Службе Владе Србије за људска и мањинска права Петар Лађевић изјавио је да у саставу те службе ради Савет за ромска питања, који припрема стратегију за укључивање Рома у социјални живот.
Када је реч о избеглицама, Лађевић је навео да постоји врло добра сарадња са Комесаријатом за избеглице, док се са Координационим центром за Косово и Метохију сарађује по питању интерно расељених са Космета.
Говорећи о положају Рома, он је оценио да није било великих помака у смислу њиховог запошљавања и здравствене заштите, али да постоји напредак у сфери образовања.
Републички комесар за избеглице Драгиша Дабетић саопштио је да у Србији има 107 хиљада регистрованих избеглица, њих 200 хиљада су у поступку добијања држављанства, док је регистровано 208 хиљада интерно расељених лица.
Дабетић је подсетио на то да Србија паралелно спроводи процесе интеграције и повратка избеглих лица, али и указао на то да када је реч о повратку постоји застој на спровођењу Сарајевске декларације, док са Хрватском постоји проблем око питања станарских права и радног стажа.
Поводом процеса интеграције избеглих лица, он је оценио да није довољно само дати људима држављанство, већ се и на друге начине потрудити да се од тих људи не направе социјални случајеви.
Према његовим речима, Комесаријат за избеглице спроводи већину пројеката уз помоћ Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) и Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), а недостатак новца представља стални проблем у процесу интеграција.
Први секретар Делегације Европске комисије у Србији Дејвид Хадсон изјавио је да не сумња у то да Влада Србије чини све да буде решен проблем осетљивих категорија друштва и указао на то да су европске интеграције оквир који ће тај задатак учинити приоритетнијим.
Према њеним речима, интеграције се нужно заснивају на принципу недискриминације и принципу кохезије, односно смањивању постојећих разлика.
Директор Службе Владе Србије за људска и мањинска права Петар Лађевић изјавио је да у саставу те службе ради Савет за ромска питања, који припрема стратегију за укључивање Рома у социјални живот.
Када је реч о избеглицама, Лађевић је навео да постоји врло добра сарадња са Комесаријатом за избеглице, док се са Координационим центром за Косово и Метохију сарађује по питању интерно расељених са Космета.
Говорећи о положају Рома, он је оценио да није било великих помака у смислу њиховог запошљавања и здравствене заштите, али да постоји напредак у сфери образовања.
Републички комесар за избеглице Драгиша Дабетић саопштио је да у Србији има 107 хиљада регистрованих избеглица, њих 200 хиљада су у поступку добијања држављанства, док је регистровано 208 хиљада интерно расељених лица.
Дабетић је подсетио на то да Србија паралелно спроводи процесе интеграције и повратка избеглих лица, али и указао на то да када је реч о повратку постоји застој на спровођењу Сарајевске декларације, док са Хрватском постоји проблем око питања станарских права и радног стажа.
Поводом процеса интеграције избеглих лица, он је оценио да није довољно само дати људима држављанство, већ се и на друге начине потрудити да се од тих људи не направе социјални случајеви.
Према његовим речима, Комесаријат за избеглице спроводи већину пројеката уз помоћ Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) и Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), а недостатак новца представља стални проблем у процесу интеграција.
Први секретар Делегације Европске комисије у Србији Дејвид Хадсон изјавио је да не сумња у то да Влада Србије чини све да буде решен проблем осетљивих категорија друштва и указао на то да су европске интеграције оквир који ће тај задатак учинити приоритетнијим.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији