П:
О:
Читај ми
Компромисно решење за Космет од суштинског значаја
Београд/Вашингтон,
13. јул 2006.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је синоћ у Вашингтону да је у сусрету са потпредседником САД-а Ричардом Чејнијем још једном поновио колико је важно пронаћи компромисно решење за Косово и Метохију.
Војислав Коштуница
Аутор:
Танјуг
Коштуница је у изјави за новинаре датој после сурета са Чејнијем оценио да је разговор са другим човеком Беле куће био врло занимљив и конструктиван.
Све што је било водеће у мојој досадашњој размени мишљења са америчким саговорницима потврдило се и вечерас, у разговору са потпредседником Чејнијем, навео је премијер Србије и прецизирао да је током сусрета било речи о српско-америчким односима, а највише о Косову и Метохији.
Још једном сам поновио колико је важно компромисно решење, а више је него јасно које је то решење и које су његове предности, рекао је Коштуница и посебно указао на важност чињенице да је одрживост таквог решења проверљива у пракси, што није случај са, како је истакао, оним другим, екстремним и радикалним решењем, односно независношћу Косова, које не трпи исправке.
Према његовим речима, у разговору са Чејнијем још једном је изнео разлоге који говоре у прилог предлогу Владе Србије, односно суштинској аутономији Косова и Метохије.
Коштуница је навео да је Чејнију и свим другим саговорницима у Вашингтону указао на могуће последице и једног и другог решења на стабилност и мир у региону, и додао да је то "посебно важно за потпредседника САД-а и целу вашингтонску администрацију, која толико брине за стабилност у свету''.
Све што је било водеће у мојој досадашњој размени мишљења са америчким саговорницима потврдило се и вечерас, у разговору са потпредседником Чејнијем, навео је премијер Србије и прецизирао да је током сусрета било речи о српско-америчким односима, а највише о Косову и Метохији.
Још једном сам поновио колико је важно компромисно решење, а више је него јасно које је то решење и које су његове предности, рекао је Коштуница и посебно указао на важност чињенице да је одрживост таквог решења проверљива у пракси, што није случај са, како је истакао, оним другим, екстремним и радикалним решењем, односно независношћу Косова, које не трпи исправке.
Према његовим речима, у разговору са Чејнијем још једном је изнео разлоге који говоре у прилог предлогу Владе Србије, односно суштинској аутономији Косова и Метохије.
Коштуница је навео да је Чејнију и свим другим саговорницима у Вашингтону указао на могуће последице и једног и другог решења на стабилност и мир у региону, и додао да је то "посебно важно за потпредседника САД-а и целу вашингтонску администрацију, која толико брине за стабилност у свету''.
Војислав Коштуница одговара на новинарска питања у Националном прес клубу у Вашингтону
Аутор:
РТС
Председник Владе Србије разговарао је данас и са новинарима у Националном прес клубу у Вашингтону, на веома посећеној конференцији за новинаре. Он је том приликом истакао да се суштина компромисног, европског и демократског предлога Србије за решење проблема Косова и Метохије може сажети у две речи - боља будућност.
Сигурно је да предлог који Србија нуди за решење статуса Косова и Метохије може допринети остварењу боље, сигурније будућности за цео регион чија би стабилност, у противном, била озбиљно угрожена, упозорио је Коштуница.
Он је објаснио да је циљ његове посете Вашингтону, после турнеје по престоницама европских земаља, чланица Контакт групе, да својим саговорницима изнесе све предности српског предлога за Косово који подразумева суштинску, највећу могућу аутономију, али и да изнесе више него јасно све недостатке другог предлога - оног о којем се последњих месеци говори, а то је евентуална независност Косова. Председник Владе Србије поновио је да међународно право мора бити поштовано без изузетка, а то значи и у решавању проблема Косова и Метохије.
Подсећајући на европске стандарде у решавању проблема мањина давањем различитог степена аутономије, он је рекао да би евентуална независност Косова значила кршење међународног права и довођење у питање самих европских, демократских вредности.
Покушао сам да у свим разговорима добијем одговор на једно питање - који су разлози, односно аргументи за давање независности Косову и Метохији. На то питање нисам добио ниједан ваљан одговор, навео је Коштуница.
Осврћући се на досадашњих шест рунди преговора у Бечу, он је оценио да ти преговори нису били успешни и поставио питање како се сада у кратком времену може решити питање статуса Косова.
Подсећајући на то да је, према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, Косово и Метохија део Србије, председник Владе Србије указао је на то да та покрајина представља 15 одсто територије Србије, као и на опасност могућег преседана какав би било одузимање тог дела српске територије.
То би био преседан који би могао имати врло негативне последице у другим земљама, упозорио је Коштуница и нагласио да би евентуално давање независности Косову било опасно, потенцијално експлозивно решење, а последице по стабилност, демократију и мир у региону биле би веома озбиљне.
Он је додао да је циљ његове посете Вашингтону, између осталог, и то да укаже на све те могућности уочи одлучујуће фазе преговора о Косову, фазе у којој ће бити отворено питање његовог статуса.
Коштуница је поновио да је, током српске дипломатске офанзиве, стекао утисак да је последњих месеци порасла свест код страних партнера о сложености косовског проблема.
Управо то је разлог што Србија сматра да рок не би смео да буде кључни фактор у решавању тако сложеног питања, рекао је председник Владе Србије.
Сигурно је да предлог који Србија нуди за решење статуса Косова и Метохије може допринети остварењу боље, сигурније будућности за цео регион чија би стабилност, у противном, била озбиљно угрожена, упозорио је Коштуница.
Он је објаснио да је циљ његове посете Вашингтону, после турнеје по престоницама европских земаља, чланица Контакт групе, да својим саговорницима изнесе све предности српског предлога за Косово који подразумева суштинску, највећу могућу аутономију, али и да изнесе више него јасно све недостатке другог предлога - оног о којем се последњих месеци говори, а то је евентуална независност Косова. Председник Владе Србије поновио је да међународно право мора бити поштовано без изузетка, а то значи и у решавању проблема Косова и Метохије.
Подсећајући на европске стандарде у решавању проблема мањина давањем различитог степена аутономије, он је рекао да би евентуална независност Косова значила кршење међународног права и довођење у питање самих европских, демократских вредности.
Покушао сам да у свим разговорима добијем одговор на једно питање - који су разлози, односно аргументи за давање независности Косову и Метохији. На то питање нисам добио ниједан ваљан одговор, навео је Коштуница.
Осврћући се на досадашњих шест рунди преговора у Бечу, он је оценио да ти преговори нису били успешни и поставио питање како се сада у кратком времену може решити питање статуса Косова.
Подсећајући на то да је, према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, Косово и Метохија део Србије, председник Владе Србије указао је на то да та покрајина представља 15 одсто територије Србије, као и на опасност могућег преседана какав би било одузимање тог дела српске територије.
То би био преседан који би могао имати врло негативне последице у другим земљама, упозорио је Коштуница и нагласио да би евентуално давање независности Косову било опасно, потенцијално експлозивно решење, а последице по стабилност, демократију и мир у региону биле би веома озбиљне.
Он је додао да је циљ његове посете Вашингтону, између осталог, и то да укаже на све те могућности уочи одлучујуће фазе преговора о Косову, фазе у којој ће бити отворено питање његовог статуса.
Коштуница је поновио да је, током српске дипломатске офанзиве, стекао утисак да је последњих месеци порасла свест код страних партнера о сложености косовског проблема.
Управо то је разлог што Србија сматра да рок не би смео да буде кључни фактор у решавању тако сложеног питања, рекао је председник Владе Србије.
Аутор:
РТС
Одговарајући на питање новинара о томе да ли Влада Србије сматра ефикасним присуство НАТО-а на Косову, Коштуница је подсетио на то да је број припадника међународних снага од доласка на Косово и Метохију повећан, али да смо, у међувремену, сведоци бројних насртаја на живот и имовину Срба у покрајини.
Чињеница која се не може сакрити јесте то да, упркос присуству међународне заједнице, људи у једном делу Европе не могу слободно да се крећу. Живот Срба у гету гори је него живот у затвору, истакао је Коштуница.
Одговарајући на питање да ли може да се говори о извесном омекшавању позиције Вашингтона и да ли има разлике у реаговању на српски предлог између САД-а и европских земаља, председник Владе Србије скренуо је пажњу на чињеницу да Ахтисари и чланови његовог тима веома често говоре позивајући се на међународну заједницу, а у ствари говоре у име Контакт групе.
Он је оценио да је међународна заједница свеснија последица евентуалне независности Косова и реаговања Србије на такву могућност.
На питање новинара како Србија планира да интегрише два милиона Албанаца са Косова, Коштуница је одговорио да Срби и Албанци на Косову имају веома дугу и сложену, заједничку историју.
Он је, истовремено, подсетио на то да се у оквиру српског предлога, односно суштинске аутономије, предвиђају решења која омогућавају везе Косова и Метохије с међународним финансијским институцијама.
Апелујем на то да се да шанса компромису, односно решењу које је могуће проверити у пракси и евентуално поправити, за разлику од могуће независности која би представљала дефинитиван исход који више не би могао бити промењен, рекао је Коштуница.
Он је истакао да не полази од претпоставке да Срби и Албанци не могу да живе заједно и указао на то да Срби живе практично изван закона на Косову и Метохији, па је упутио питање зашто Влада Србије не би бринула о њима кад је реч о школству, здравству, образовању и сличним стварима.
Одговарајући на питање новинара о томе колико има Срба на Косову, а колико расељених, Коштуница је рекао да на Косову тренутно има приближно 100.000 Срба, а да је више од 200.000 протерано.
Мали број вратио се на своја огњишта, при чему ваља имати у виду чињеницу да је политика УНМИК-а да се Срби врате у места из којих су отишли, а то је практично немогуће зато што су им куће срушене и што нису безбедни, навео је председник Владе Србије и подсетио да је на то указао и специјални изасланик УН за примену стандарда Кај Еиде.
Чињеница која се не може сакрити јесте то да, упркос присуству међународне заједнице, људи у једном делу Европе не могу слободно да се крећу. Живот Срба у гету гори је него живот у затвору, истакао је Коштуница.
Одговарајући на питање да ли може да се говори о извесном омекшавању позиције Вашингтона и да ли има разлике у реаговању на српски предлог између САД-а и европских земаља, председник Владе Србије скренуо је пажњу на чињеницу да Ахтисари и чланови његовог тима веома често говоре позивајући се на међународну заједницу, а у ствари говоре у име Контакт групе.
Он је оценио да је међународна заједница свеснија последица евентуалне независности Косова и реаговања Србије на такву могућност.
На питање новинара како Србија планира да интегрише два милиона Албанаца са Косова, Коштуница је одговорио да Срби и Албанци на Косову имају веома дугу и сложену, заједничку историју.
Он је, истовремено, подсетио на то да се у оквиру српског предлога, односно суштинске аутономије, предвиђају решења која омогућавају везе Косова и Метохије с међународним финансијским институцијама.
Апелујем на то да се да шанса компромису, односно решењу које је могуће проверити у пракси и евентуално поправити, за разлику од могуће независности која би представљала дефинитиван исход који више не би могао бити промењен, рекао је Коштуница.
Он је истакао да не полази од претпоставке да Срби и Албанци не могу да живе заједно и указао на то да Срби живе практично изван закона на Косову и Метохији, па је упутио питање зашто Влада Србије не би бринула о њима кад је реч о школству, здравству, образовању и сличним стварима.
Одговарајући на питање новинара о томе колико има Срба на Косову, а колико расељених, Коштуница је рекао да на Косову тренутно има приближно 100.000 Срба, а да је више од 200.000 протерано.
Мали број вратио се на своја огњишта, при чему ваља имати у виду чињеницу да је политика УНМИК-а да се Срби врате у места из којих су отишли, а то је практично немогуће зато што су им куће срушене и што нису безбедни, навео је председник Владе Србије и подсетио да је на то указао и специјални изасланик УН за примену стандарда Кај Еиде.
-
Београд, 5. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима