П:
О:
Читај ми
Неопходно упознавање са начином функционисања фондова ЕУ
Београд,
5. јул 2006.
Директор Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је данас, поводом семинара о програмирању и управљању структурним програмима ЕУ, да су овакви скупови значајни за Србију како би могла да се на време припреми за процедуре које треба да се спроведу да би се конкурисало за финансирање одређеног пројекта.
Мишчевић је у изјави за агенцију Танјуг нагласила да би Србија могла да добије ова средства једино уколико је чланица ЕУ и додала да није преурањено да се већ сада крене са припремама и едукацијом јер је значај структурних фондова Уније велики.
Она је напоменула да се успешност сваке земље чланице мери по коришћењу тих средстава и прецизирала да структурни фондови у буџету ЕУ учествују са приближно 26 одсто.
Тродневни семинар, који се одржава у организацији Канцеларије за придруживање ЕУ, Амбасаде Шпаније у Србији и шпанске Агенције за међународну сарадњу, има за циљ упознавање са начином функционисања фондова и процедурама које треба спровести како би Србија могла да конкурише за та средства. Првог дана семинара представник Генералног директората фондова Европске заједнице Министарства привреде и пореза Елена Апарисио објаснила је да се средства одобравају сиромашним регионима, односно областима у којима је просек развоја за 55 одсто испод просека који важи за ЕУ. Према њеним речима, Србија у току преговора са ЕУ може да издејствује статус неразвијеног региона као држава и да тако аплицира за средства, уз напомену да ће, уколико се то не деси, сваки пројекат из Србије бити одобраван појединачно.
Учешће структурних фондова у суфинансирању пројеката је 50 одсто, док преостали део суфинансира држава или локална самоуправа, истакла је Апарисио и навела да се тај проценат може увећати и на суфинансирање до 75 одсто ако је реч о веома неразвијеним и удаљеним руралним планинским подручјима.
До 2013. године планирана је реформа фондова, најавила је она и додала да је план да се средства у још већој мери одобравају придруженим чланицама како би се створили услови за уравнотежени развој целе Европе.
Апарисио је подсетила на то да су структурни фондови основани 2000. године и у њих се, између осталих, убрајају Европски фонд за пољопривреду, Социјални фонд и Фонд за регионални развој. Фонд за пољопривреду подстиче агрикултурни сектор и развој руралних подручја, Социјални подржава пројекте за едукацију и запошљавање, док Фонд за регионални развој финансира пројекте за развој путне, телекомуникационе, енергетске и друге инфраструктуре, као и за секторе образовања, здравства и културе, објаснила је Апарисио.
Она је напоменула да се успешност сваке земље чланице мери по коришћењу тих средстава и прецизирала да структурни фондови у буџету ЕУ учествују са приближно 26 одсто.
Тродневни семинар, који се одржава у организацији Канцеларије за придруживање ЕУ, Амбасаде Шпаније у Србији и шпанске Агенције за међународну сарадњу, има за циљ упознавање са начином функционисања фондова и процедурама које треба спровести како би Србија могла да конкурише за та средства. Првог дана семинара представник Генералног директората фондова Европске заједнице Министарства привреде и пореза Елена Апарисио објаснила је да се средства одобравају сиромашним регионима, односно областима у којима је просек развоја за 55 одсто испод просека који важи за ЕУ. Према њеним речима, Србија у току преговора са ЕУ може да издејствује статус неразвијеног региона као држава и да тако аплицира за средства, уз напомену да ће, уколико се то не деси, сваки пројекат из Србије бити одобраван појединачно.
Учешће структурних фондова у суфинансирању пројеката је 50 одсто, док преостали део суфинансира држава или локална самоуправа, истакла је Апарисио и навела да се тај проценат може увећати и на суфинансирање до 75 одсто ако је реч о веома неразвијеним и удаљеним руралним планинским подручјима.
До 2013. године планирана је реформа фондова, најавила је она и додала да је план да се средства у још већој мери одобравају придруженим чланицама како би се створили услови за уравнотежени развој целе Европе.
Апарисио је подсетила на то да су структурни фондови основани 2000. године и у њих се, између осталих, убрајају Европски фонд за пољопривреду, Социјални фонд и Фонд за регионални развој. Фонд за пољопривреду подстиче агрикултурни сектор и развој руралних подручја, Социјални подржава пројекте за едукацију и запошљавање, док Фонд за регионални развој финансира пројекте за развој путне, телекомуникационе, енергетске и друге инфраструктуре, као и за секторе образовања, здравства и културе, објаснила је Апарисио.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...