Вучић је, на обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године у Народном позоришту у Београду, рекао да Србија то чини без претње оружјем, без хушкања и позивања на крв, али да је спремна да спречи да се то понови.
Победници памте, праштају и иду даље. Губитници се врте у зачараном кругу. Србија је данас земља разума, која не губи и иде напред. Косово је наш крст. А са крста се боље види него испод, види се ускрснуће, истакао је председник Србије.
Према његовим речима, Србија те 2004. године није била спремна да заштити свој народ на Косову и Метохији, и то не треба да се заборави, као ни погром који је почињен 17. марта.
Не може постојати разлог за одмазду над једним народом, да га неко згроми, уништи, нагласио је Вучић, напомињући да је све то што се десило садржано у руској речи "погром", а у то спада и покушај да се неки крај очисти од људи друге нације и вере.
Вучић је навео да се све то догодило 17. марта 2004. године, пред очима међународне заједнице, прецизирајући да је у погрому учествовало више од 60.000 Албанаца, организованих и упућених да реше српско питање на Косову и Метохији.
Он је истакао да је план био да, после тог 17. марта, на Косову и Метохији не само да више не буде Срба, него и да не постоји било шта на шта би могли да се врате – ни кућа, ни цркава, ни културе, ни традиције.
Председник Србије је поручио да тај погром и злочин треба да се памти и не сме да се заборави, као што не треба заборавити ни злочине које су чинили представници српског народа.
Обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године присуствовала је и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Дарија Кисић Тепавчевић.