П:
О:
Читај ми
Закључен 31 билатерални споразум о слободној трговини
Београд,
30. јун 2006.
Министарство за економске односе са иностранством Владе Републике Србије саопштило је данас да су бивша државна заједница Србија и Црна Гора, УНМИК, Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија и Румунија закључиле 31 билатерални споразум о слободној трговини, који је у сагласности са правилима Светске трговинске организације (СТО).
У саопштењу се наводи да је закључење и ступање на снагу овог, као и других до сада закључених споразума, утицало на раст трговине унутар региона, иако је главни трговински партнер свих земаља у региону Европска унија.
Министарство подсећа на то да је од 2000. до 2005. године извоз у земље региона растао брже од укупног извоза тих земаља, док је годишњи раст извоза Србије у остале земље југоисточне Европе износио 24 одсто, Хрватске 21 одсто, БиХ 25 одсто и Албаније 51 одсто.
Удео извоза у земље региона у укупном извозу повећан је у истом периоду у готово свим земљама које су закључиле билатералне споразуме, наводи се у саопштењу и додаје да је биланс укупне размене Србије са регионом у 2005. години показивао суфицит од 21 одсто, који је остварен и појединачно са Албанијом, БиХ, Македонијом и Молдавијом.
Наредни корак је успостављање зоне слободне трговине, којом би се, заменом билатералних споразума јединственим мултилатералним, покрило 90 одсто укупне размене у региону, чиме би се либерализовала трговина на тржишту од 650.000 квадратних километара са приближно 58 милиона становника.
Тим поводом, под покровитељством Европске комисије и Пакта за стабилност југоисточне Европе у Бриселу је 28. јуна одржана прва рунда преговора.
Влада Србије и Министарство за економске односе са иностранством, чији представници предводе делегацију Србије, залажу се за што скорије закључење јединственог споразума.
Успостављање јединствене слободне зоне утицаће на повећање трговинске размене унутар региона, до које ће доћи усклађивањем царинских и других административних прописа са стандардима СТО, као што су усклађивање законодавства у области заштите интелектуалне својине, регулисање конкуренције, политике увозних ограничења и квота и заштите одређених привредних грана.
Такође, повећана транспарентност пословања, као и могућност регионалне специјализације довешће до раста непосредних страних улагања, а многе мултинационалне компаније већ су показале интересовање за улагање у регион.
Мултилатерални споразум унапредио би инструменте за решавање међусобних трговинских спорова, што би повећало и привлачност појединачних тржишта за страна улагања и унапредило трговинску размену.
Успостављање јединствене слободне зоне омогућило би превазилажење одређених ванцаринских препрека у слободној трговини, учврстило односе ових земаља са ЕУ и убрзало процес интегрисања у СТО. Предвиђено је да, по потписивању споразума, целокупни регион буде припојен Централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТА), која је некада обухватала земље средње Европе, садашње чланице ЕУ.
Још једна важна функција коју би имао јединствени споразум је обезбеђење услова за успостављање Зоне дијагоналне акумулације између југоисточне Европе и јединственог тржишта ЕУ.
У саопштењу се објашњава да ЕУ прописује правила порекла којима се ограничава могућност да произвођач у једној земљи увози сировине из земаља региона и после њихове прераде извози готове производе у ЕУ са етикетом прозвода домаћег порекла.
Компликоване процедуре доказивања порекла увећавају трансакционе трошкове, умножавају бирократске поступке, повећавају могућности за корупцију и умањују јавност царинских процедура.
С обзиром на то, слободна зона омогућила би да производи произведени у оквиру зоне добију етикету "Made in SEE", што ће стимулисати интрарегионалну производну сарадњу, охрабрити специјализацију и привући стране улагаче, који ће тада бити у могућности да унапреде производне процесе у региону.
Следећа рунда преговора заказана је за 25. јул 2006. године, када ће бити расправљано о заштити прехрамбеног сектора и државним субвенцијама.
Влада Србије ће и даље јачати активности како би Србија била спремна за потписивање јединственог споразума, које се очекује до краја ове године.
Министарство подсећа на то да је од 2000. до 2005. године извоз у земље региона растао брже од укупног извоза тих земаља, док је годишњи раст извоза Србије у остале земље југоисточне Европе износио 24 одсто, Хрватске 21 одсто, БиХ 25 одсто и Албаније 51 одсто.
Удео извоза у земље региона у укупном извозу повећан је у истом периоду у готово свим земљама које су закључиле билатералне споразуме, наводи се у саопштењу и додаје да је биланс укупне размене Србије са регионом у 2005. години показивао суфицит од 21 одсто, који је остварен и појединачно са Албанијом, БиХ, Македонијом и Молдавијом.
Наредни корак је успостављање зоне слободне трговине, којом би се, заменом билатералних споразума јединственим мултилатералним, покрило 90 одсто укупне размене у региону, чиме би се либерализовала трговина на тржишту од 650.000 квадратних километара са приближно 58 милиона становника.
Тим поводом, под покровитељством Европске комисије и Пакта за стабилност југоисточне Европе у Бриселу је 28. јуна одржана прва рунда преговора.
Влада Србије и Министарство за економске односе са иностранством, чији представници предводе делегацију Србије, залажу се за што скорије закључење јединственог споразума.
Успостављање јединствене слободне зоне утицаће на повећање трговинске размене унутар региона, до које ће доћи усклађивањем царинских и других административних прописа са стандардима СТО, као што су усклађивање законодавства у области заштите интелектуалне својине, регулисање конкуренције, политике увозних ограничења и квота и заштите одређених привредних грана.
Такође, повећана транспарентност пословања, као и могућност регионалне специјализације довешће до раста непосредних страних улагања, а многе мултинационалне компаније већ су показале интересовање за улагање у регион.
Мултилатерални споразум унапредио би инструменте за решавање међусобних трговинских спорова, што би повећало и привлачност појединачних тржишта за страна улагања и унапредило трговинску размену.
Успостављање јединствене слободне зоне омогућило би превазилажење одређених ванцаринских препрека у слободној трговини, учврстило односе ових земаља са ЕУ и убрзало процес интегрисања у СТО. Предвиђено је да, по потписивању споразума, целокупни регион буде припојен Централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТА), која је некада обухватала земље средње Европе, садашње чланице ЕУ.
Још једна важна функција коју би имао јединствени споразум је обезбеђење услова за успостављање Зоне дијагоналне акумулације између југоисточне Европе и јединственог тржишта ЕУ.
У саопштењу се објашњава да ЕУ прописује правила порекла којима се ограничава могућност да произвођач у једној земљи увози сировине из земаља региона и после њихове прераде извози готове производе у ЕУ са етикетом прозвода домаћег порекла.
Компликоване процедуре доказивања порекла увећавају трансакционе трошкове, умножавају бирократске поступке, повећавају могућности за корупцију и умањују јавност царинских процедура.
С обзиром на то, слободна зона омогућила би да производи произведени у оквиру зоне добију етикету "Made in SEE", што ће стимулисати интрарегионалну производну сарадњу, охрабрити специјализацију и привући стране улагаче, који ће тада бити у могућности да унапреде производне процесе у региону.
Следећа рунда преговора заказана је за 25. јул 2006. године, када ће бити расправљано о заштити прехрамбеног сектора и државним субвенцијама.
Влада Србије ће и даље јачати активности како би Србија била спремна за потписивање јединственог споразума, које се очекује до краја ове године.
-
Београд, 4. мај 2024.Извршена примопредаја дужности у Министарству спољних послова
-
Београд, 4. мај 2024.Васкрс прилика да се подсетимо важности очувања српске...
-
Београд, 4. мај 2024.Министарка правде честитала Васкрс
-
Београд, 4. мај 2024.Жигманов честитао највећи хришћански празник Васкрс
-
Београд, 4. мај 2024.Милићевић упутио честитку поводом Васкрса
-
Београд, 3. мај 2024.Проглашена ванредна ситуација на делу територије општине Сврљиг
-
Београд, 2. мај 2024.Обележавање прве годишњице трагедија у школи „Владислав...
-
Београд, 2. мај 2024.Српска полиција у међународној акцији откривања превара путем...
-
Београд, 2. мај 2024.У недељи појачане контроле саобраћаја откривено више од 36.000...
-
Београд, 30. април 2024.Обележен Дан Гарде Војске Србије