Министарка заштите животне средине у Влади Републике Србије Ирена Вујовић изјавила је данас да ће закон о климатским променама допринети борби против ових промена кроз успостављање система за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и система за повећање отпорности сектора који су највише погођени овим изазовима савременог времена.
П:
О:
Читај ми
Закон о климатским променама за безбеднију и здравију околину
Београд,
16. март 2021.
Вујовић је у Скупштини Србије истакла да ће се то позитивно одразити и на привредни раст и развој, повећану конкурентност привреде, привлачење инвестиција, а све у складу са стандардима и захтевима тржишта Европске уније.
Она је додала да се Предлогом закона о климатским променама прописује израда важних стратешких докумената, који треба да се донесу у року од две године од усвајања поменутог кровног законског решења.
Реч је, како је прецизирала, о стратегији нискоугљеничног развоја, акционом плану за спровођење стратегије, као и о програму прилагођавања на измењене климатске услове.
Ови документи имају за циљ да утврде смернице за економски развој праћен ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште у секторима енергетике, индустрије, пољопривреде, саобраћаја, грађевинарства и управљања отпадом, прецизирала је министарка.
Она је указала на то да би спровођење закона допринело побољшању стања животне средине, бољем квалитету ваздуха и здрављу грађана.
Србија ће, како је поручила, бити међу првим земљама на Западном Балкану која ће усвојити овакво законско решење, чиме потврђујемо да су питања из ове области дошла на високо место међу приоритетима Владе.
Вујовић је подвукла да је наша земља опредељена за то да свој будући раст и развој заснива на иновацијама, зеленој енергији и отварању нових, зелених радних места, истовремено истичићи да Србија припада једном од најугроженијих региона у смислу утицаја климатских промена.
У складу са тим, министарка је пренела да је тренд раста средње годишње температуре у Србији већи него на глобалном нивоу, што је посебно уочљиво након 1980. године.
Према њеним речима, утицај климатских промена на грађане и привреду више не сме да се занемарује јер су екстремни климатски догађаји попут поплава, суша, пожара и топлотних таласа све јачи и учесталији.
Штете и губици у Србији које су изазвале елементарне непогоде и природне катастрофе од 2000. године до данас, како је предочила, процењују се на приближно седам милијарди евра.
Такође, анализе су показале да негативни утицаји промене климе на бруто домаћи производ расту са порастом средњих глобалних температура, при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама, док су други главни узрок значајних губитака биле поплаве, објаснила је Вујовић.
Она је подвукла да су утицајем негативних ефеката климатских промена највише погођени здравље, пољопривреда, шумарство и водопривреда.
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар
-
Београд, 22. јануар 2024.РИК донео решење о додели мандата посланицима новог сазива...