Ружић је, на округлом столу у оквиру јавне расправе о Предлогу стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године, навео да ће постојећа неуједначеност матурских испита, која се од школе до школе разликује у садржају, процедурама спровођења и критеријумима оцењивања, бити превазиђена стандардизованим тестовима за целу генерацију ученика.
Према његовим речима, увођење државне матуре омогућило би ефикасност система, транспарентност процеса полагања, а пре свега праведност и једнака права ученика који имају намеру да наставе школовање на факултетима и високим школама.
Он је додао да ће државна матура значајно смањити трошкове ученика и њихових породица и повећати шансе за наставак школовања.
Нацртом стратегије образовања до 2030. године предвиђено је успостављање државне онлајн основне школе и гимназије, објаснио је Ружић и додао да ће такве установе обезбедити квалитет наставног процеса у онлајн окружењу у ситуацијама када је обустављен непосредан рад са ученицима, каква је ситуација са актуелном пандемијом.
Стратегија, како је указао, представља показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва, али и континуитет започетих реформи.
Ружић је навео да је циљ да што више деце буде обухваћено предшколским, основним, средњошколским и високошколским образовањем, да се потребе привреде и образовног система подударају и да се кроз дуално образовање будуће генерације припреме за стицање знања, вештина и компетенција.
Такође, како је рекао, поред обухвата популације, оријентисани смо ка томе да што више мањина, пре свега ромска национална мањина, дође до оног степена образовања који би задовољио много већи проценат средњошколског образовања.
Први потпредседник Владе је нагласио да се тежи изградњи препознатљивог и модерног система који ће имати највиши ранг у погледу квалитета образовних програма, наставних активности, истраживања и стручног рада.
Циљеви су нам и већи обухват деце на свим нивоима, боља постигнућа ученика, квалитетнији програми, боља подршка наставницима, квалитетније образовне политике, употреба савремених техника и алата, боља веза образовања и тржишта, прецизирао је он.
Ученици треба да знају да искористе своје знање у било ком сегменту живота, подвукао је Ружић и указао на то да брз напредак технологије намеће и брзе промене у образовању, при чему је важно да наставници имају континуирану подршку у разумевању нових стандарда и примени нових програма наставе и учења.
Дигитализација образовања, како је предочио, подразумева и наставника који је компетентан за примену дигиталних технологија у настави.
Према његовим речима, да би започета промена у образовању, која укључује дигитални сегмент, била одржива и свеобухватна, мора да обухвати и инфраструктурна улагања.
Истовремено, Ружић је нагласио да развој језичких компетенција деце, ученика и одраслих треба да буде приоритет који се негује кроз наставу свих предмета и на свим нивоима образовања.
Он је поручио да ће бити интензивирана подршка образовно-васпитним установама у раду на промовисању стандардизованог српског језика, као и рад на развоју акредитације и остваривању програма стручног усавршавања за наставнике који предају српски језик у иностранству.
Нацртом статегије предвиђено је и формирање ресурс центара који ће обезбедити стручну подршку запосленима у образовању који раде са децом ометеном у развоју и повећати доступност стручне подршке деци, ученицима и породицама, пренео је први потпредседник Владе.
Он је објаснио да ће од посебног значаја бити рад тих центара на примени асистивних технологија, јер ће објединити различите услуге које ће унапредити процес инклузивног образовања.