Гојковић је истакла да је остварен напредак у застуљености жена у културу на руководећим местима, али да постоје болне теме, као што је насиље над женама и посебно сексуално злостављање, те да је важно да наставимо борбу против предрасуда, као и рад на потпуном сузбијању родне дискриминације.
Она је истакла да је циљ ове конференције, која је окупила жене из свих области културе у Србији, да учини видиљивијим жене у култури, покаже да су оне присутне и да обликују наше савремене културне изразе и доприносе богатству културних садржаја.
Према њеним речима, сектор културе може да буде позитиван пример по заступљености жена и равноправности, што не значи да нема изазова и да пред нама није још доста посла.
Жене чине велики део запослених у институцијама културе, у значајном броју налазе се на руководећим позицијама, а све их је више и у управним и надзорним одборима, рекла је потпредседница Владе.
Истраживања показују да највећи проценат жена ради у библиотекама, а најмањи у позориштима. На руководећим позицијама у установама културе и даље је мање жена, али та разлика није велика, прецизирала је она.
Гојковић је напоменула да су жене најчешће директори у библиотекама и галеријама, и додала да јој је посебно задовољство што су се последњим именовањима жене нашле на челу Музеја савремене уметности, Републичког завода за заштиту споменика културе, као и у управним и надзорним одборима више установа.
Она је указала на то да истраживања спроведена у јавним установама културе показују да се жене у култури осећају равноправно са мушкарцима, као и да је њихов положај бољи од оног које имају жене које раде у доминантно „мушким“ областима, те да у култури нема родне дискриминације.
Нешто другачија ситуација је у позориштима, где глумице сматрају да су дискриминисане и литературом која се обрађује и мањим бројем женских улога, као и по основу година, напоменула је потпредседница Владе.
Она је указала на то да се жене у култури приликом напредовања суочавају са свим оним препрекама присутним свугде у свету, а које се тичу одлуке о рађању деце и улогама које жена има у породици и домаћинству.
Према њеним речима, оптерећене тим "двоструким улогама", неретко иду линијом мањег отпора и одустају од даљег напредовања.
Гојковић је поменула Милицу Стојадиновић Српкињу, Надежду Петровић, Милену Павловић Барили, Марију Магу Магазиновић, Исидору Секулић и друге, као само неке од бројних великих жена српске културе којима можемо да се поносимо.
Оне су својим делом не само оставиле огроман печат у нашој култури, већ и померале границе свога времена и промовисале еманципацију жена. Настојањима да покажу да култура није резервисана само за такозвани "јачи пол", дале су више него добар пример генерацијама уметница које су долазиле после њих, истакла је Гојковић.
Важно је поменути и да су жене већински део публике културних дешавања. То је највише изражено у посетама позоришним програмима и музејима, где жене чине више од 60 одсто публике. Нежнији пол чешће чита и посећује библиотеке, те је тако типичан конзумент књижевности "млада, високообразована жена, становница градског подручја", прецизирала је она.
Гојковић је приметила да ипак, и поред статистичких података који дају релативно позитивну слику, да су од повратка вишестраначја у Србију 1990. године, само две жене биле на челу Министарства културе.
Гојковић се осврнула и на болне теме, као што је насиље над женама и посебно сексуално злостављање, што потврђују недавне исповести глумица Милене Радуловић, Иве Илинчић и њихових колегиница, којима је претходила исповест Данијеле Штајнфелд.
Њихови примери потврђују глобални тренд да су жене из света кинематографије неретко жртве сексуалног насиља, рекла је она и као пример навела америчког филмског продуцента Харвија Вајнстајна, који је покренуо талас исповести о сексуалном узнемиравању и нападима холивудских моћника и других утицајних људи.
Зато је важно да ово не буде "табу тема" о којој се ћути и шапуће, већ гласно говори, како бисмо охрабрили све жртве да пријаве насилнике, јер је оно често праћено манипулацијама, стварањем осећаја несигурности, безилзазности, стида и страха, истакла је Гојковић и истовремено истакла важност наставка борбе против предрасуда и рада на потпуном сузбијању родне дискриминације.
Она је подсетила на то да Србији предстоји доношење новог закона о родној равноправности, што ће бити прилика да се додатно унапреди та област и да пажња мора бити усмерена и на положај жена у култури.