Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да би изменама и допунама Закона о забрани дискриминације требало да се добију јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи.
П:
О:
Читај ми
Нови законски оквир за смањење дискриминације
Београд,
5. март 2021.
Чомић је током друштвеног дијалога о предлозима за измене и допуне поменутог закона објаснила да су за сада предложене одредбе којима се забрањује дискриминација националних мањина.
Мењали смо све оно што смо приметили да је непрецизно у постојећем закону, а највећи број чланова односи се на измене казнених одредби, јер је потребно ускладити Закон о забрани дискриминације са Законом о прекршајима, објаснила је она.
Министарка је нагласила да су измене и допуне овог закона потребне јер је борба против дискриминације у једном друштву борба за исправљање неправди према свима.
Дискриминација настаје када вас неко неправедно и другачије од онога када имате своје лично својство третира у систему законодавства, на радном месту, на улици, у породици. Дискриминација је извор који наше предрасуде претвара у понашање којим наносимо несрећу другим људима, објаснила је Чомић.
Према њенима речима, уколико се уложе напори у примену одредаба овог закона након јавне расправе онда ће Србија бити праведније место за живот.
На Нацрту измена и допуна Закона о дискриминацији, како је рекла, радили су заједно Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство правде.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић поручила је да борба против дискриминације мора бити константна и бескомпромисна, јер су и поред свих напора присутне бројне препреке.
Кисић Тепавчевић је нагласила да је зато неопходно да се тој борби приступи мултидисциплинарно и мултисекторски.
Она је додала да су подршка и ангажовање на пољу заштите од дискриминације приоритетни задаци ресорног министарства, које конкретним активностима настоји да допринесе стварању модерног друштва у коме се поштују људска, грађанска, политичка и друга права.
Министарка је додала да је епидемија COVID-19 још више интензивирала различита питања на пољу дискриминације, при чему je основни задатак био заштита здравља, али и свих права корисника социјалне заштите.
Посебан акценат, како је указала, стављен је на најрањивије групе – заштиту права националних мањина, побољшање положаја Рома, права ЛГБТ популације, заштиту права деце, права жена и лица са инвалидитетом, спречавање злостављања.
Према њеним речима, тренутно се ради на доношењу стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници и стратегије социјалне заштите, као и пратећих акционих планова, у којима ће значајна пажња бити посвећена спречавању и заштити од дискриминације у односу на наведене групе корисника у систему социјалне заштите.
Кисић Тепавчевић је додала и да су активности Министарства усмерене и на заштиту права особа са инвалидитетом, подсетивши на то да је у марту прошле године усвојена Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године.
Она је указала на то да је потребно да се посебан нагласак стави на промоцију интеграције, социјалне укључености и спречавање свих видова дискриминације приликом запошљавања особа са инвалидитетом, што је и дефинисано Законом о професиналној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
У делокругу свог рада и надлежности, Министарство значајну пажњу посвећује и спречавању дискриминације у вези са радом и запошљавањем, напоменула је министарка, подсетивши на то да је, поред осталог, Влада недавно усвојила Стратегију запошљавања за период 2021. до 2026. године.
Овим документом су, како је предочила, предвиђене посебне мере за унапређење положаја жена, младих, особа са инвалидитетом, корисника новчане социјалне помоћи, као и Рома и Ромкиња, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада.
Министарка правде Маја Поповић нагласила да je то министарство даје пуну подршку унапређењу законских норми које ће у нашем друштву спречити дискриминацију.
Она је указала на то Министарство правде подржава све активности Министарства за људска и мањинска прва и друштвени дијалог у процесу израде Полазних основа за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и полазних основа за израду Нацрта закона о родној равноправности.
Сматрам да ће овим сетом бити унапређен положај свих категорија људи без обзира на њихова лична својства, рекла је Поповић и додала да сви морамо бити свесни да је доношење закона само први корак у остварењу права.
Поповић је подсетила на то да је Закон о изменама и допунама кривичног законика ступио на снагу 1. јуна 2017. године, а да је тада уведено кривично дело полно узнемиравање.
Према њеним речима, од ступања на снагу до 31. јануара 2021. године, пријављено је 737 лица за то кривично дело, при чему је у току спровођење 589 истрага, подигнуто је 136 оптужних аката, док су судови у Србији донели 95 осуђујућих пресуда.
Министарка је нагласила да је препознавање жена у категорији запослених које могу да се нађу у неравноправном положају у односу на друге запослене веома важно поготово ако се зна да су оне често и двоструко дискриминисане.
Поповић је напоменула да су управо жене доминатне жртве насиља у породици и у партнерским односима и често остају у насилном окружењу из економских разлога.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији