П:
О:
Читај ми
Предвиђа се пораст страних директних улагања кроз “гринфилд инвестиције”
Београд,
31. мај 2004.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало у интервјуу за данашње издање листа “Блиц” говори о шећерној афери, закључивању споразума о текстилу, мерама за подстицање извоза и заустављање спољнотрговинског дефицита, могућностима за гринфилд инвестиције, донацијама и кредитима који се очекују у овој години, као и о домаћим производима који могу да буду препознатљиви на светском тржишту. Званични Интернет сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
“Нама је недвосмислено речено од представника Европске уније да је услов за потписивање споразума о текстилу решење шећерне афере и ја очекујем да ћемо овај проблем ускоро решити. У том смислу сам оптимиста. Добар знак је и наставак званичних преговора о овом споразуму, који су заказани за 10. и 11. јун у Бриселу. Немам ни званичну ни незваничну потврду о томе да ће ЕУ блокирати потписивање овог споразума, који треба да обезбеди укидање квота за извоз текстила и одеће из СЦГ”, каже за данашње издање листа “Блиц“ министар за економске односе са иностранством Предраг Бубало, поводом незваничних најава да је ЕУ блокирала потписивање споразума са Србијом и Црном Гором о текстилу због нерешеног проблема са незаконитостима око извоза и увоза шећера, јер се ради о поузданости целокупног извозно-увозног режима СЦГ.
Када очекујете решење шећерне афере?
“То не могу да прецизирам, јер је тај проблем у ингеренцији Министарства унутрашњих послова. Сигурно је да држава тренутно улаже пуно напора у решење тог питања, а наше Министарство је врло заинтересовано за то да се то што пре оконча и у том смислу пружамо сву могућу помоћ и сарадњу”.
Недавно сте промовисали програм мера за подстицање извоза. Шта сте конкретно предложили?
“Влада Србије је почетком маја донела целовит програм мера за подстицај извоза, чије су основне конкретне мере дефинисање привредног амбијента изградњом јасне и транспарентне правне регулативе. У току је рад на изради нових и ревизија одговарајућих закона прилагођених прописима ЕУ и СТО. Прави акценат у наведеним мерама је на отклањању препрека за инвестирање, а нарочито на привлачењу страних директних инвестиција. Док се чекају праве инвестиције које треба да утичу на измену структуре производње, мерама Владе предвиђено је отклањање неких тренутних препрека које стоје на путу пласмана на инострана тржишта, међу којима су главне - проблем финансирања извоза, гаранција, осигурања и слично”.
Који српски производи могу бити препознатљиви на иностраном тржишту?
“С обзиром на то да се извоз Србије ослања углавном на екстрактивне или традиционалне индустријске делатности које у међународној трговини имају све мањи значај, српски производи препознатљиви на иностраном тржишту морају бити нови производи, као резултат измењене структуре производње. Међутим, већ у овом моменту препознатљиви производи на иностраном тржишту могли би бити воће, сокови, компоненте за аутомобилску индустрију, намештај и други”.
Какве су могућности за нове, такозване гринфилд инвестиције?
“Укупна страна улагања у нашу земљу су у претходне две године најчешће долазила путем приватизације. Међутим, како се будемо ближили окончању процеса приватизације, приватизациони приходи ће опадати. Укупни прилив страног капитала је прошле године премашио једну милијарду евра. Ове године очекују се страна улагања у вредности од 400 милиона евра по проценама Светске банке. Пад укупних прилива управо је резултат одмаклог процеса приватизације, док се, с друге стране, ове године предвиђа пораст страних директних улагања у виду нових, такозваних гринфилд инвестиција. Репрезентативан је, наравно, пример ‘Балл Пацкагинг Еуропе’, предузећа са значајним учешћем на светском тржишту које се бави производњом алуминијумске амбалаже. У Земуну је управо отпочела изградња њихове једине фабрике у југоисточној Европи. Почетно улагање је око 40 милиона евра, док ће укупна инвестиција достићи ниво од 75 милиона евра. То је модел по коме желимо да остварујемо сарадњу и са другим инвеститорима”.
Које су све препреке за веће инвестиције?
“Страна улагања зависе првенствено од политичке стабилности у земљи, а потом и од законодавне климе и одлика тржишта. Од 2000. године учињене су значајне законске реформе које сада настављамо кроз усвајање закона о регистрацији привредних субјеката и закона о Агенцији за привредне регистре, који поједностављују поступак оснивања предузећа. Треба нагласити да већ сада Србија нуди многе погодности и пореске олакшице за улагаче. Србија и Црна Гора је центар будуће регионалне зоне слободне трговине, која ће обухватити простор са неких 55 милиона потрошача, односно подручја Хрватске, БиХ, Македоније, Албаније, Румуније и Бугарске. Споразуми о слободној трговини са већим бројем ових земаља ступају на снагу 1. јула, а наша значајна предност јесте то што смо једина земља у региону која има споразум о слободној трговини са Русијом. То је управо и разлог што постајемо интересантни за велике компаније”.
Како зауставити спољнотрговински дефицит?
“Да би се редуковао дефицит, потребна је, пре свега, ванцаринска заштита чије елементе треба да уградимо у законску регулативу. Реч је, пре свега, о примени стандарда квалитета и техничких прописа, што значи да не можемо увозити робу сумњивог квалитета. Свакако се морају применити антидампиншке мере, нарочито кад је реч о мултинационалним компанијама које на наше тржиште долазе са производима испод цене коштања, којима наши произвођачи не могу да парирају”.
Колико донација и кредита се очекује у овој години?
“Од 2000. до 2003. године обезбеђена су средства у износу од 3,9 милијарди евра, од чега је до сада 1,8 милијарди евра искоришћено, а уговорено је за реализацију у наредном периоду две милијарде евра. У 2003. години реализовано је укупно 629,07 милиона евра, од чега је 57 одсто или 359,91 милиона евра бесповратна помоћ и 43 одсто или 269,16 милиона евра концесионих кредита. У 2004. години очекује се реализација укупно 687,56 милиона евра међународне помоћи, од чега је 24 одсто (164,78 милиона евра) бесповратне помоћи, а 76 одсто (522,78 милиона евра) концесионих кредита.
Када очекујете решење шећерне афере?
“То не могу да прецизирам, јер је тај проблем у ингеренцији Министарства унутрашњих послова. Сигурно је да држава тренутно улаже пуно напора у решење тог питања, а наше Министарство је врло заинтересовано за то да се то што пре оконча и у том смислу пружамо сву могућу помоћ и сарадњу”.
Недавно сте промовисали програм мера за подстицање извоза. Шта сте конкретно предложили?
“Влада Србије је почетком маја донела целовит програм мера за подстицај извоза, чије су основне конкретне мере дефинисање привредног амбијента изградњом јасне и транспарентне правне регулативе. У току је рад на изради нових и ревизија одговарајућих закона прилагођених прописима ЕУ и СТО. Прави акценат у наведеним мерама је на отклањању препрека за инвестирање, а нарочито на привлачењу страних директних инвестиција. Док се чекају праве инвестиције које треба да утичу на измену структуре производње, мерама Владе предвиђено је отклањање неких тренутних препрека које стоје на путу пласмана на инострана тржишта, међу којима су главне - проблем финансирања извоза, гаранција, осигурања и слично”.
Који српски производи могу бити препознатљиви на иностраном тржишту?
“С обзиром на то да се извоз Србије ослања углавном на екстрактивне или традиционалне индустријске делатности које у међународној трговини имају све мањи значај, српски производи препознатљиви на иностраном тржишту морају бити нови производи, као резултат измењене структуре производње. Међутим, већ у овом моменту препознатљиви производи на иностраном тржишту могли би бити воће, сокови, компоненте за аутомобилску индустрију, намештај и други”.
Какве су могућности за нове, такозване гринфилд инвестиције?
“Укупна страна улагања у нашу земљу су у претходне две године најчешће долазила путем приватизације. Међутим, како се будемо ближили окончању процеса приватизације, приватизациони приходи ће опадати. Укупни прилив страног капитала је прошле године премашио једну милијарду евра. Ове године очекују се страна улагања у вредности од 400 милиона евра по проценама Светске банке. Пад укупних прилива управо је резултат одмаклог процеса приватизације, док се, с друге стране, ове године предвиђа пораст страних директних улагања у виду нових, такозваних гринфилд инвестиција. Репрезентативан је, наравно, пример ‘Балл Пацкагинг Еуропе’, предузећа са значајним учешћем на светском тржишту које се бави производњом алуминијумске амбалаже. У Земуну је управо отпочела изградња њихове једине фабрике у југоисточној Европи. Почетно улагање је око 40 милиона евра, док ће укупна инвестиција достићи ниво од 75 милиона евра. То је модел по коме желимо да остварујемо сарадњу и са другим инвеститорима”.
Које су све препреке за веће инвестиције?
“Страна улагања зависе првенствено од политичке стабилности у земљи, а потом и од законодавне климе и одлика тржишта. Од 2000. године учињене су значајне законске реформе које сада настављамо кроз усвајање закона о регистрацији привредних субјеката и закона о Агенцији за привредне регистре, који поједностављују поступак оснивања предузећа. Треба нагласити да већ сада Србија нуди многе погодности и пореске олакшице за улагаче. Србија и Црна Гора је центар будуће регионалне зоне слободне трговине, која ће обухватити простор са неких 55 милиона потрошача, односно подручја Хрватске, БиХ, Македоније, Албаније, Румуније и Бугарске. Споразуми о слободној трговини са већим бројем ових земаља ступају на снагу 1. јула, а наша значајна предност јесте то што смо једина земља у региону која има споразум о слободној трговини са Русијом. То је управо и разлог што постајемо интересантни за велике компаније”.
Како зауставити спољнотрговински дефицит?
“Да би се редуковао дефицит, потребна је, пре свега, ванцаринска заштита чије елементе треба да уградимо у законску регулативу. Реч је, пре свега, о примени стандарда квалитета и техничких прописа, што значи да не можемо увозити робу сумњивог квалитета. Свакако се морају применити антидампиншке мере, нарочито кад је реч о мултинационалним компанијама које на наше тржиште долазе са производима испод цене коштања, којима наши произвођачи не могу да парирају”.
Колико донација и кредита се очекује у овој години?
“Од 2000. до 2003. године обезбеђена су средства у износу од 3,9 милијарди евра, од чега је до сада 1,8 милијарди евра искоришћено, а уговорено је за реализацију у наредном периоду две милијарде евра. У 2003. години реализовано је укупно 629,07 милиона евра, од чега је 57 одсто или 359,91 милиона евра бесповратна помоћ и 43 одсто или 269,16 милиона евра концесионих кредита. У 2004. години очекује се реализација укупно 687,56 милиона евра међународне помоћи, од чега је 24 одсто (164,78 милиона евра) бесповратне помоћи, а 76 одсто (522,78 милиона евра) концесионих кредита.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи