Симић је на округлом столу "Здравље жена у здравственој политици Србије", који су организовали београдски Палго центар и Фонд за отворено друштво, као проблеме у праћењу здравствених потреба жена и коришћењу здравствених услуга навела недостатак родно сензитивних истраживања, статистичких података и законодавства за бројне области.
Научни сарадник Института друштвених наука Хајрија Мујовић-Зорнић истакла је да стање људских права жена у области заштите здравља мора да се побољша и у законској регулативи и у пракси.
Представник невладине организације "Бибија" Ђурђица Зорић упозорила је на то да су Ромкиње у посебно тешком положају јер већина нема здравствена документа, нису упознате са својим правима, а у породици је свака друга од њих претрпела неки вид насиља.
Она је предложила да се обезбеде механизми за олакшано прибављање неопходне личне документације с обзиром на то да најмање 65 одсто Рома у Србији нема здравствену књижицу, а у случају да су избеглице и интерно расељени до 85 одсто њих нема ни књижицу ни регулисан статус.