Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић потписала је данас Уговор о додели инвестиционих средстава за пројекат Трансбалканског коридора, секција 3, за изградњу новог двоструког далековода Обреновац–Бајина Башта, вредног 12,8 милиона евра.
П:
О:
Читај ми
Трансбалкански коридор стратешки регионални пројекат
Београд,
22. фебруар 2021.
Уговор су потписали и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директорка ЕМС Јелена Матејић и директор Канцеларије немачке KfW банке у Србији Рудигер Хартман, а потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.
Михајловић је том приликом истакла да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као што је већ у саобраћају, оценивши да овај коридор представља регионални пројекат од стратешког значаја.
Према њеним речима, Трансбалкански коридор значи стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, Румунији, Црној Гори, Италији.
Укупна вредност изградње овог коридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар, прецизирала је она и додала да је до сада већ завршена једна секција коридора, а у изградњи је секција од Kрагујевца до Kраљева.
Секција за коју је данас потписан уговор, од Обреновца до Бајине Баште, дуга је 109 километара и укупне вредности приближно 60 милиона евра, а остаје да се изгради још једна деоница, од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границе са Босном и Херцеговином, најавила је Михајловић.
Према њеним речима, важан циљ овог пројекта, поред смањења губитака на преносној мрежи, јесте и повезивање Србије са регионом.
Наш циљ је да будемо транзитни коридор и у енергетици, због чега мрежа на високом напону мора да буде најбоља и на томе радимо заједно са својим међународним партнерима, предочила је потпредседница Владе.
Она је исказала захвалност свим учесницима у пројекту на подршци, и истакла да је вредност пројеката реализованих у претходном министарству са KfW банком износила приближно 300 милиона евра, а да у ресору рударства и енергетике вредност пројеката на којима се ради са овом финансијском институцијом износи 830 милиона евра.
Јоксимовић је подвукла да је у сарадњи са међународним партнерима на пројекту Трансбалканског коридора направљен важан корак у процесу европских интеграција.
Наиме, како је објаснила, област енергетике је део кластера четири по новој методологији преговора о чланству са Европском унијом, где је, између осталог, Србија преузела обавезу да унапреди енергетско тржиште и повеже се са земљама ЕУ.
Шеф Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније Ингве Енгстром подсетио је на то да је до сада кроз Инвестициони оквир за западни Балкан, који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено приближно 220 милиона евра само у Србију.
Он је додао да укупна улагања кроз овај механизам у региону износе више од 5,5 милијарди евра у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре.
Према његовој оцени, овај механизам може много да помогне у развоју читавог региона, укључујући и Србију.
Шиб је рекао да је Немачка већ дуже од 20 година посвећена развојној сарадњи са Србијом и да је до сада уложила више од две милијарде евра у различите пројекте, од чега приближно 800 милиона евра у енергетику, као област од великог значаја.
Данашњи уговор, како је објаснио, односи се на пројекат који је важан за ефикаснији пренос енергије и за регионалну сарадњу, и који ће читав регион приближити Европској унији.
Матејић поновила да је данашњни уговор за изградњу најмодернијег висконапонског далековода од Обреновца до Бајине Баште и подизање напонског нивоа у ТС Бајина Башта велики корак у даљој реализацији Трансбалканског коридора, као и корак ближе томе да Србија постане кључно енергетско чвориште овог дела Европе.
Вредност инвестиције у секцију 3 Транбалканског коридора износи 58,95 милиона евра и реализује се кроз зајам KfW у износу од 40 милиона евра, инвестициони грант Инвестиционог оквира за западни Балкан (WBIF) у износу од 12,8 милиона евра, а преостали износ од 6,15 милиона евра обезбеђен је из техничке помоћи WBIF и средстава ЕМС-а.
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије