Гојковић и Милашиновић су истакли да је Србија веома посвећена заштити светске културне баштине и да је заштита културног наслеђа изузетно важна за очувања националног идентитета.
Они су нагласили изузетну важност заштите наше баштине на Косову и Метохији, и сагласили се да ће Србија наставити да улаже напоре у конзервацију споменика културе на овој територији, а посебно споменика на листи светске баштине у опасности.
На састанку је указано на то да је до сада Србија уписала четири елемента на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, при чему је важно да Србија настави активности на том пољу.
Саговорници су нагласили и да Србија води посебну бригу о очувању нематеријалног културног наслеђа, као и да је у национални регистар нематеријалног културног наслеђа уписан 51 елеменaт нематеријалног културног наслеђа.
Гојковић и Милашиновић су разговарали и о координацији и даљим корацима спровођења ратификованих конвенција о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза, извоза и преноса својине културних добара.
Такође, било је речи и о координацији и даљим корацима спровођења ратификованих конвенција о заштити светске културне и природне баштине и о очувању нематеријалног културног наслеђа, потом хашке конвенције и других.
Разматрано је и предстојеће обележавање 150 година од рођења Јована Дучића, у сарадњи са Библиотеком Матице српске, 2021. године, као и обележавање 150 година од рођења Надежде Петровић 2023. године, са Уметничком галеријом „Надежда Петровић“ из Чачка, у оквиру Унескових прослава годишњица рођења или смрти еминентних личности.
Гојковић и Милашиновић су разговарали и о сарадњи у области информисања са Унеском, посебно у области медијске писмености и предстојећим активностима на том пољу.