Мали је истакао да је Србија током прошле године, у условима пандемије коронавируса и светске економске кризе, наставила да спроводи реформске циљеве који су планирани у оквиру аранжмана са ММФ-ом, као што је завршетак трансакције за продају Комерцијалне банке.
Он је предочио да је у тим отежаним условима наша држава успела и да измени оквир запошљавања у јавном сектору тако да он буде флексибилнији, као и да усвоји методологију за праћење фискалних ризика и стратегију политике власништва у јавним предузећима.
Док смо са једне стране радили на томе да помогнемо привреди и грађанима да лакше преброде кризу, са друге стране смо спроводили реформске циљеве из нашег аранжмана. Србија је остварила своје планове и ММФ је то препознао и похвалио, нагласио је Мали.
Према његовим њечима, осим што је констатовао напредак у испуњењу реформских циљева, ММФ је у свом извештају прогнозирао привредни раст Србије од пет одсто у 2021. и 4,5 одсто у 2022. години.
Министар је указао и на то да је ММФ оценио и да је велики фискални пакет имао важну улогу у подршци домаћој економији и брзом опоравку привреде.
Он је нагласио да и најважније финансијске институције на свету, као што је ММФ, потврђују одличне резултате Србије када је реч о привредном расту, а до таквих резултата није дошло случајно, већ захваљујући правовременим и ефикасним економским мерама за помоћ привреди.
Помогли смо привредницима да се одрже на стабилним ногама, сачували смо радна места и пуну запосленост, омогућили смо привредним субјектима да буду ликвидни и да чак даље инвестирају у развој својих бизниса, подсетио је Мали.
Како је навео, према оцени ММФ, фискални дефицит од три одсто бруто домаћег производа у 2021. години обезбедиће да се учешће јавног дуга у БДП смањује, истовремено стварајући довољно простора за подршку економском опоравку, укључујући веће капиталне инвестиције.
Поносни смо на нашу политику управљања јавним дугом, који се смањио у време највеће светске економске кризе, тако да смо 2020. годину завршили са јавним дугом на централном нивоу државе од 56,8 одсто, рекао је министар.
Ми смо у таквим условима вратили Азербејџану дуг од 172,7 милиона евра, управо новцем од продаје Комерцијалне банке, чиме смо уштедели грађанима Србије 25,9 милиона евра на каматама које би плаћали до 2027. године, навео је Мали, оценивши да је то одговорно управљање јавним дугом и новцем грађана наше земље.
Министар је подсетио на то да је Србија у протеклих 30 месеци, колико је трајао ангажман са ММФ-ом, испунила скоро све планиране циљеве.
Између осталог, успоставили смо „швајцарску формулу“ за раст пензија, формирали смо Комисију за спровођење капиталних инвестиција и усвојили Уредбу о управљању капиталним пројектима, предочио је он.
Мали је указао на то да су у циљу ефикаснијег пословања Пореске управе раздвојене основне и споредне делатности у оквиру те управе а смањен је и број њених организационих јединица.
Према његовим речима, успостављена је и јединица у оквиру Министарства финансија која се бави фискалним ризицима, продат је први пакет проблематичних потраживања банака у стечају и објављена продаја другог и последњег пакета.
Он је рекао да је продат државни удео у Јубмес банци, имплементиране су ФАТФ мере у циљу спречавања прања новца и формирана је радна група за развој тржишта капитала.
Реч је о важним циљевима на којима смо предано радили у протеклом периоду, а који већ имају позитивне ефекте на економију наше земље, нагласио је министар и додао да ће током јануара бити вођени разговори са ММФ-ом о новом програму како би се наставило са спровођењем структурних реформи у Србији.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је у петак, 8. јануара, одлуку о успешном завршетку петог, последњег разматрања резултата економског програма Србије.
Овај програм, који је одобрен Србији у јулу 2018. године на период од 30 месеци, није предвиђао коришћење финансијских средстава, већ је искључиво саветодавног карактера.