Јоксимовић је, отварaјући седму по реду Националну конференцију о прекограничној сарадњи, навела да је циљ ових програма да из фондова ЕУ који су на располагању допринесу томе да сваки грађанин у сваком делу Србије осети неку корист од европских интеграција.
Она је указала на то да је равномерни територијални развој важна компонента у којој је ЕУ постигла какву-такву равнотежу регионалног развоја свих својих чланица, а за шта се и Србија спрема као приступна земља.
Према њеним речима, корист је разнолика, од локалне инфраструктуре, до тога да се унапреде потенцијали за одрживи раст туризма, који је ове године посебно погођен кризом изазваном пандемијом коронавируса.
Она је, говорећи о наредном седмогодишњем периоду, истакла да се то односи на нову финансијску перспективу 2021–2027. која је значајна и везује се и за европски буџет.
Јоксимовић је указала на то да је Србија можда и земља која је на најбољи начин успоставила структуре и механизме за коришћење претприступних фондова.
Према њеним речима, интензивно се ради на томе да се сви корисници, односно сви заинтересовани са локала – општине, регионалне развојне агенције и цивилно друштво, анимирају и помогну да се идентификују важни пројекти.
Истовремено, чини се све и да се све те општине повежу са својим колегама из прекограничних општина са којима деле интерес и потребе за неком врстом новог одрживог развоја у својим срединама, додала је министарка.
Она је прецизирала да Србија има програме прекограничне сарадње са седам земаља – неке су чланице ЕУ, неке су, као и наша земља, у приступном процесу, а неке су кандидати за приступни процес.
Те земље су Бугарска, Мађарска, Румунија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, а однедавно и Северна Македонија.
Према њеним речима, до данас је из тих програма спроведен 1.151 пројекат укупне вредности од 406 милиона евра, а између осталог реконструисана је зграда и опремљен центар за рану дијагностику мишићних поремећаја код деце у Књажевцу и набављена специјализована опрема за одбрану од пожара или поплава у више од 20 градова.
Она је навела да је из средстава програма Србија–Црна Гора успостављен систем за боље прекогранично управљање поплавама у сливу реке Лим, док су из програма са Мађарском отворени прелази Бачки Виногради–Ашотхалом, реконструисани прилазни путеви прелазима Бачки брег, Бајмок и Ђала и побољшана инфраструктура за одбрану од поплава на северу Војводине.
Из програма са Бугарском реконструисано је и опремљено више од 30 објеката, међу којима су и две болнице, три школе, седам спортских терена или објеката, а резултати сарадње Србије и Румуније су и реконструисане болнице у Пожаревцу, Смедереву, Вршцу, Новој Црњи, прецизирала је Јоксимовић.
Министарка је рекла да је из тог програма умрежено 12 болница специјалним софтвером, набављена је специјална опрема за чишћење, дренирање и измуљавање Бегеја и изграђен Визиторски центар у оквиру тврђаве Фетислам у Кладову, док су у општини Сента у склопу реновирања цркве оспособљене једне од највећих оргуља у Србији.
У програму са Хрватском два лабораторијска центра опремљена су најсавременијом опремом, а што се тиче програма Србија и БиХ успостављена је примарна селекција отпада у општинама Уб и Ужице, као и систем одлагања чврстог отпада, а набављена је и сва неопходна опрема у општинама Прибој, Рудо и Бајина Башта, рекла је она.
Министарка је нагласила да су сви ти пројекти донели видљиву и важну корист за свакодневни живот грађана у сваком делу наше земље.
Јоксимовић је подсетила на то да је ова година донела многе турбуленције због кризе изазване коронавирусом, али и везано за политику проширења ЕУ, која није тако једноставна и у фокусу као што је била претходних година.
Она је оценила да то не треба да нас обесхрабри, већ да нас на неки начин мотивише да сви заједно урадимо што више да се смање разлике и да континент Европе буде уједињен у правом смислу те речи и тиме постане конкурентнији на светском тржишту.