Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас Предлог закона о буџету за 2021. годину, истакавши да је реч о развојном буџету, којим се наставља одлучна борба против пандемије и стварају услови за наставак опоравка и јачање наше привреде, као и за изградњу највећих инфраструктурних пројеката и побољшање животног стандарда грађана.
П:
О:
Читај ми
Буџет за наредну годину развојни и социјални
Београд,
8. децембар 2020.
Мали је у Скупштини Србије рекао да су у буџету две компоненте изузетно важне, а то су социјална компонента и капиталне инвестиције, додајући да укупни приходи и примања предвиђени буџетом износе 1.336,3 милијарде динара, што је повећање од 3,5 одсто у односу на износ предвиђен ребалансом буџета за 2020. годину.
У односу на процењени износ прихода за 2020. годину, укупни приходи буџета у 2021. години већи су за 45 милијарди динара, указао је министар.
Такође, како је додао, буџетом су предвиђени укупни расходи и издаци у износу од 1.514,8 милијарди динара, што представља смањење од 14,63 одсто у односу на износ планиран ребалансом за 2020. годину из новембра.
Према његовим речима, пројектовани дефицит износи 178,5 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.
Министар је рекао да је предвиђена висина дефицита потпуно одржива и да пружа могућност да се смањује ниво јавног дуга у БДП-у на још нижи ниво него ове године, и да даје за право да се пројектује стопа раста од шест одсто, која није ниска, али је достижна ако се сви планирани пројекти реализују.
Он је констатовао да ће година пред нама бити веома тешка и пуна изазова, али да имамо основа да будемо оптимистични.
Србија ће, како је нагласио, према оценама међународних инстутиција, бити једна од ретких земаља у којој ће током 2021. године бити достигнут преткризни ниво, а најважније ће бити да се потрудимо да одржимо макроекономску стабилност, да нам јавне финансије буду под контролом и да уз то имамо и опоравак привреде и раст.
Министар се у свом излагању осврнуо на предвиђена улагања у капиталне пројекте, здравство, просвету, омладину и спорт, заштиту животне средине, културу.
Он је, говорећи о улагању у здравство, истакао да је пандемија показала колико је здравствени систем важан и неопходан да би држава и друштво могли да функционишу, па се тако наставља са рекордним улагањима у здравство, како кроз изградњу и обнову болница и домова здравља, набавку медицинске опреме, материјала и лекова, тако и кроз повећање примања запослених у здравству.
У складу са тим, Мали је подсетио на то да су за само четири месеца завршене две нове болнице за ковид пацијенте, те да је из буџета за то издвојено приближно 100 милиона евра.
Према његовим речима, међу пројектима из сектора здравства који ће бити реализовани током 2021. године налази се реконструкција клиничких центара у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
Такође, планирана су средства за изградњу нове Универзитетске дечје клинике “Тиршова 2”. Припремни радови на изградњи биће започети у првом кварталу наредне године, а тендер ће бити расписан на пролеће, најавио је он.
Министар је, када је реч о пројектима из области здравства који се раде преко Канцеларије за јавна улагања, навео болнице у Аранђеловцу, Лозници, Врбасу, Смедеревској Паланци, Врању, Кикинди, Пироту, затим Институт за инфективне и тропске болести и Институт за мајку и дете “Др Вукан Чупић”.
Ту спадају, како је прецизирао, и геронтолошки центри Београд Карабурма, Нови Сад, Суботица, затим домови здравља у Новом Саду, Ваљеву, Врњачкој Бањи, Мајданпеку, као и домови за децу ометену у развоју у Суботици и у Ветернику.
Он је нагласио да је за Владу Србије од изузетног значаја да се, из године у годину, стварају све бољи услови за побољшање животног стандарда грађана а то је омогућено захваљујући одговорној економској политици.
Према његовим речима, у буџету је пронађен фискални простор за повећање пензија, плата и минималне цене рада, уз оцену да ове мере неће угрозити стабилност јавних финансија и темпо опоравка наше привреде.
На пример, како је предочио, плате запослених у здравству само у последњих годину дана повећане су приближно 30 одсто, а предвиђено је и повећање минималне зараде за 6,6 одсто, односно са садашњих 172,5 динара по сату на 183,9 динара.
Мали је објаснио да то значи да ће просечна минимална зарада са садашњих 30.137 динара порасти на 32.126 динара.
Део буџета односи се и на капиталне издатке, за шта је у самом буџету Републике издвојено 273,9 милијарди динара, што представља 18,08 одсто укупних расхода, док на нивоу опште државе та бројка износи приближно 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, навео је министар.
Он је пренео да је буџетом за 2021. годину за капиталне пројекте издвојено 72,3 милијарди динара више у односу на буџет из 2020. године, што је увећање за 36 одсто.
Такође, како је додао, планирана су и додатна средства у износу од 28,3 милијарде динара, која се трансферишу јединицама локалне самоуправе, фондовима обавезног социјалног осигурања и за улагања у путну инфраструктуру.
Ако се на овај износ додају претходно наведена издвајања за инфраструктуру из републичког буџета, долазимо на укупна издвајања за капиталне инвестиције од шест одсто у БДП на нивоу опште државе, што је невероватна цифра, нагласио је Мали.
Средства за јавне инвестиције, како је указао, биће искоришћена за изградњу ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, школа, научно-технолошких паркова.
Он је подсетио на то да је у протеклих пет година изграђено 350 километара нових ауто-путева, а те инвестиције привлаче стране инвестиције и подстичу домаће инвеститоре да улажу.
Према његовим речима, наша земља ће само ове године имати укупан прилив од инвестиција од 2,3 милијарде евра.
У буџету за наредну годину имамо испланиран новац за наставак радова на Моравском коридору и на ауто-путу Рума–Шабац–Лозница, за почетак изградње Фрушкогорског коридора, за Иверак–Лајковац, као и за наставак радова, за ауто-пут Сремска Рача–Кузмин, прецизирао је Мали.
Он је најавио да на пролеће почиње изградња ауто-пута Ниш–Мердаре, односно први део изградње 33 километра од Ниша до Плочника, док се наредне године завршава брза пруга Београд–Нови Сад.
Такође, како је рекао, буџетирани су разни други пројекти везани за унапређење заштите животне средине и екологију, унапређење енергетске ефикасности и изградњу регионалних депонија чврстог отпада и канализационе мреже, за здравство и образовање.
Издвајања у области заштите животне средине односе се на изградњу регионалних система за управљање отпадом, објаснио је он и навео да ће пројекат бити спроведен у осам локалних самоуправа, у укупној вредности од 121 милион евра.
У плану је и изградња нових постројења за прераду отпадних вода и канализационе мреже, а пројекат ће се спровести у 28 локалних самоуправа, у вредности од 200 милиона евра, прецизирао је министар.
Он је најавио да се на пролеће очекују масовни радови на изградњи недостајуће канализационе и водоводне мреже у 75 локалних самоуправа и фабрике за пречишћавње вода, при чему је планирано да се у наредних пет година за овај део програма „Србија 2025“ издвоји 3,2 милијарде долара.
Као значајан пројекат, Мали је издвојио и изградњу београдског метроа за који се већ у јануару очекује потписивање Меморандума о сарадњи између кинеске и француске стране, наводећи да ће радови на Макишком пољу почети већ крајем следеће године.
Мали је, говорећи о сектору омладине и спорта, напоменуо да је већ дато више од десет милиона евра за подршку појединачним спортским клубовима и савезима.
Буџетом су предвиђена и рекордна издвајања за пројекте за младе, што показује податак да је буџет за финансирање програма и пројеката за младе повећан за више од 11 одсто, подвукао је он.
Према његовим речима, предвиђено је и издвајање од 500 милиона динара за поделу ваучера за субвенционисани одмор у Србији.
Министар се осврнуо и на фискална и пореска оптерећења грађана и привреде, и у том контексту подсетио на то да је планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде са 16.300 на 18.300 динара од 1. јануара.
Том мером, у наредној години, смањује се пореско оптерећење просечне нето зараде за 0,6 процентних поена, што је за привреду уштеда од осам милијарди динара, јер се држава одрекла прихода, објаснио је он.
Мали је предочио и да је укупан обим мера економске помоћи привреди и становништву у 2020. години, због пандемије коронавируса, достигао 12,7 одсто БДП, односно 704 милијардe динара, што је приближно шест милијарди евра.
Да није било тих издвајања за привреду, Србија би годину завршила са шест одсто привредног пада, а овако ће тај пад ће бити између минус један и нула одсто, закључио је министар.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар