Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да ће укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом, укључујући и нови пакет мера који се планира за неколико дана, износити чак 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра.
П:
О:
Читај ми
Помоћ државе привреди и грађанима шест милијарди евра
Београд,
6. децембар 2020.
Мали је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Новости“ објаснио да је то приближно 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа, истакавши да је мало земаља на свету које су спровеле овако снажне мере.
Званични сајт Владе преноси делове овог интервјуа.
О додатним мерама помоћи пензионерима и радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рентакар агенцијама:
- Крајем новембра имали смо бољу наплату ПДВ него што смо очекивали, што су изузетно добре вести. Србија је избегла најцрње сценарије са којима су се суочиле неке земље. Код нас није било масовних отпуштања, затварања фабрика, јер је држава на прави начин реаговала у тренуцима када је то било потребно. Било је и простора за то јер последње четири године, захваљујући реформама које смо спровели, имамо суфицит у буџету, а јавни дуг нам је под потпуном контролом. Држава је преузела на себе највећи терет кризе, а стопа раста наше економије ове године биће највиша у Европи, што су потврдили и ММФ и Европска комисија.
Да ли ће криза са пандемијом утицати на план "Србија 2025"?
- Потпуно смо посвећени реализацији тог плана, то се види и из активности током ове године, а поготово по предлогу буџета за 2021, у којем смо дефинисали два основна стуба. Први је подизање стандарда грађана, које ће ићи и кроз повећање пензија и плата у јавном сектору. Циљ плана "Србија 2025" и јесте да за пет година просечне плате буду 900 евра, а пензије 430 евра.
Други стуб је повећање капиталних инвестиција и достизање пројектованог раста БДП од шест одсто. О томе колико се радило и за време пандемије најбоље говори податак да смо у периоду јануар-новембар реализовали капиталне инвестиције у износу од 146 милијарди динара, што је повећање од 14,7 одсто у односу на исти период прошле године. Дакле, наши пројекти нису стали. Напротив.
Да ли је раст БДП-а од шест одсто остварив?
- То је висока стопа, али је потпуно остварива. Ову најтежу економску годину икада завршићемо са највишом стопом раста, односно са најмањим падом. Биће пад од 0,6 до 1 одсто, али најмањи у Европи. Пројекцију буџета смо правили на реалним основама. Никада у животу нисам направио нереалан буџет, а скројио сам их пет за Град Београд, док сам био градоначелник, а ово ми је трећи буџет као министру. ММФ сматра да са тако пројектованим дефицитом подржавамо планирани раст БДП.
О издвајањима из буџета за 2021. годину:
- У буџету за наредну годину планирали смо никада више издвајања за капиталне јавне инвестиције, 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП. Прошле године је тај износ био 4,9 одсто БДП, ове 5,2. Дакле, не само да не заустављамо пројекте због COVID-19, него за њих издвајамо још више новца, за путеве, железнице, индустријске паркове, мостове, канализационе и водоводне мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода... Државне инвестиције у инфраструктуру онда подстичу и приватне. С друге стране, смањујемо непотребне трошкове годинама уназад, штедимо на путовањима, гориву...
Да ли је пандемија утицала на прилив директних страних инвестиција?
- У апсолутном износу - не, ниједан инвеститор није одустао од улагања у Србију, неки су само померили планове за неколико месеци. У првих девет месеци ове године имали смо 1,9 милијарди директних страних инвестиција. Више од 60 одсто свега што је ушло на Западни Балкан дошло је у Србију. У последње две од три године "Фајненшел тајмс" нас је рангирао као земљу број један у свету по привлачењу страних инвестиција. А Србија је управо понашањем у овој кризи показала да можемо да водимо рачуна о стабилности и да помогнемо привреди, чиме смо постали још атрактивнији за потенцијалне будуће улагаче.
Могу ли најављена повећања пензија и плата у јавном сектору да буду "мач са две оштрице"?
- Могу, уколико то радите неодговорно и нерационално. Ми не исплаћујемо плате и пензије из задуживања, већ из реалних извора прихода. Пензије ће, по швајцарској формули, од 1. јануара бити повећане за 5,9 одсто, минималне зараде за 6,6 одсто, плате у здравству иду горе за пет одсто, а осталим запосленима у јавном сектору 3,5 одсто, па онда додатних 1,5 од 1. априла. С једне стране подижемо животни стандард, а с друге добијамо на тражњи.
Када ће грађани заиста осетити бољи стандард?
- Желимо да грађани, што је више могуће, не осете кризу и да што мање оштећени изађу из ове пандемије. Прошлог децембра смо испунили циљ који смо дефинисали на почетку фискалне консолидације - да ће просечна плата у Србији бити 500 евра. Она је сада већ 520-530 евра. Просечне плате и пензије константно расту, а инфлација је 1,5 до 2 одсто. Друго, у Србији није било никаквих несташица, за разлику од многих, много богатијих земаља, где смо гледали снимке празних рафова. Не можете и да не видите нове болнице, клиничке центре, уређене фасаде, ауто-пут "Милош Велики"... И то упркос највећој економској кризи икада.
O попуштању забране запошљавања у јавном сектору:
- Никад нисмо имали забрану запошљавања у јавном сектору, већ строгу контролу. Од 1. јануара биће успостављен нов систем, на свакој институцији биће одговорност колико ће људи да запосли, али тај број не може да буде већи од 70 одсто оних који су из разних разлога из те исте институције отишли претходне године. За све изнад тога одобрење мора да да Комисија за запошљавање. Дакле, не отвара се простор ни неконтролисаном нити партијском запошљавању.
О емисији еврообвезница у износу од 1,2 милијарде долара:
- То је учињено како би се рефинансирао дуг који доспева на наплату у септембру 2021, пошто је изузетно повољна ситуација са доларом. Скуп кредит, са каматном стопом од 7,25 одсто, рефинансирали смо стопом од један одсто. У апсолутном износу јавни дуг остаје исти, али ћемо у наредних 10 година платити 40 милијарди динара мање камата. То је одговорно управљање јавним дугом.
Да ли ће држава још јаче бранити стабилност домаће валуте?
- Па већ га бранимо, и то успешно. Грађани могу да буду потпуно мирни. При томе су нам девизне резерве никада веће, као и резерве злата. Курс динара је данас исти, можда чак и мало јачи у односу на март, када је епидемија кренула. То је резултат одговорне економске политике и координације фискалне и монетарне политике, Владе и НБС. Сада постављамо основе за раст у неком наредном периоду. Земља која прође овакву кризу са много мање последица, наравно да има перспективу да буде још успешнија у будућности.
Да ли је то што је ова влада орочена на годину и по дана ограничавајући фактор?
- Не видим то као ограничавајући фактор. Ово је влада континуитета, ниједан пројекат није стао, сви се настављају, чак се и интензивирају. Ово је подстрек свима нама да радимо још боље и јаче.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи