Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић оценила је данас да је Србија на време ушла у програм Еразмус+ као програмска земља, у пуноправном статусу са свим могућностима повлачења средстава за добре пројекте.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић оценила је данас да је Србија на време ушла у програм Еразмус+ као програмска земља, у пуноправном статусу са свим могућностима повлачења средстава за добре пројекте.
Јоксимовић је на конференцији „Сарадња Србије и ЕУ – стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус+ програм“ истакла да овај програм постоји од 1987. године и има за циљ стварање заједничког европског образовног простора, упознавања младих широм Европе, размену студената, стицање знања и вештина.
Међутим, како је навела, сада улазимо у трансформативни период за цео свет за шта су потребна нова знања, вештине, нови начини производње и потрошње да бисмо достигли одржив развој, унапређење економије и подизање компететивности.
Према њеним речима, посебно је значајно то што је Европска комисија најавила да ће у новом „next generation“ пакету, у седмогодишњем буџету бити одвојена додатна средства за програм Еразмус+.
С обзиром на то да буџет још није до краја усвојен, не може се говорити о тачним цифрама, али је сигурно да значајно повећање следи, оценила је министарка и додала да се то види и на основу онога што је представио европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Оливер Вархеји, а то је економски инвестициони план за Западни Балкан.
Кроз агенду за иновативни Западни Балкан и иницијативе у вези са подизањем вештина, знања и економије, озелењавањем, дигитализацијом економије и привреде, види се да морамо да створимо нове стручњаке и знања и пређемо на нове начине комуникације, производње, потрошње и учења, објаснила је Јоксимовић.
Србија је, како је указала, ушла у ту матицу промена кроз економско инвестициони план који је представљен, кроз Еразмус+ у којем пуноправно учествује, али и кроз све оно што има као потенцијал.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Александар Јовић оценио је да је Еразмус + програм изузетно допринео развоју образовања у Србији, и то пре свега његовој интернационализацији.
Јовић је подсетио на то да је Србија од почетка програма 2014. године, иако је имала ограничен приступ фондовима, успела да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.
Он је објаснио да та средства нису кредити, већ донације које ЕУ даје за развој образовања, и прецизирао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије приближно 140 милиона евра помоћи за развој образовања, и то на свим нивоима – од предшколског до високог.
Србија је 2019. успела да постане партнерска земља, што је веома важно јер су само шест држава које нису чланице ЕУ програмске земље, са потпуним приступом фондовима, навео је помоћник министра.
Према његовим речима, захваљујући свим пројектима успели смо да померимо систем, а најбољи пример за то је Закон о дуалном образовању, који је проистекао из једног пројекта Еразмус + програма.
Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић нагласила је да је овај програм Европске комисије донео погодности Београдском универзитету.
Она је указала на то да су структурни пројекти, јачање капацитета не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме Европске комисије.
На тај начин, како је објаснила, чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем мобилности наставника и студената кроз програм Еразмус + створена је могућност да се стекну искуства на другим универзитетима у Европи.
То све оснажује академску заједницу и наше будуће стручњаке, оценила је Поповић и додала да, од када је Србија постала партнерска земља у програму, Универзитет у Београду наступа другачије.
То јесу и даље стратешка партнерства која јачају наше капацитете, али, с друге стране и Србија наступа као експерт који ће помагати другим универзитетима на глобалном нивоу, објаснила је она и оценила да је то веома важно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, који је отворио дводневну конференцију, поручио је да је Србија од 2019. године, тиме што је постала земља партнер у поменутом програму, већ део Европске уније у области образовања.
Фабрици, који се обратио путем видео-линка због мера против COVID-19, рекао је да је веома много младих људи из Србије прошло кроз програм Еразмус+, због чега је он значајан и представља део пута Србије ка ЕУ.
Србија је део различитих образовних програма и у њој постоји генерација која је имала пуно користи од овог пројекта, навео је он и додао да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника из Србије било део програма мобилности кроз Еразмус+ од 2019. године.
Фабрици је прецизирао да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, за шта је издвојено више од 70 милиона евра, додајући да је кроз програм од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.
Фабрици је оценио да је настављање финансирања Еразмус+ програма снажна политичка порука ЕУ, и најавио да ће бити покренут нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија вируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.
Он је снажно охрабрио Србију да настави да учествује у пуном капацитету, као равномерни партнер у програму Еразмус+ и у наредном периоду.