Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да нас је пандемија изазвана коронавирусом подсетила на значај међународне сарадње и солидарности, додајући да посебну захвалност дугујемо УНХЦР-у и ОЕБС-у који су омогућили стамбено збрињавање најугроженијих избеглица.
П:
О:
Читај ми
Србија улаже напоре у решавање питања избеглица
Београд,
5. октобар 2020.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини иступање Дачића на 71. заседању Извршног комитета Високог комесаријата УН за избеглице:
„Поштовани председавајући,
Екселенције,
Даме и господо,
Велика ми је част и задовољство што у име Републике Србије имам прилику да изразим подршку напорима УНХЦР-a на свеукупним залагањима у заштити свих категорија присилно расељених лица. Деловање и рад УНХЦР-а посебно су важни у овим тешким околностима када су невоље расељеног становништва додатно отежане здравственом кризом узрокованом пандемијом COVID-19.
Пандемија нас је подсетила на значај међународне сарадње и солидарности у превазилажењу тешкоћа. Иако су проблеми које је она са собом донела значајни, изазови у остваривању заштите избеглица и расељених лица настављају да окупирају пажњу држава и међународних институција.
Веома су забрињавајући последњи подаци који нам говоре да је у свету тренутно присутно 26 милиона избеглица, 45,7 милиона интерно расељених лица, као и 4,2 милиона тражилаца азила.
Са жаљењем констатујемо пораст броја како присилно расељених, тако и миграната на глобалном нивоу. Решавање ових комплексних проблема представља тест наше одговорности и посвећености принципима хуманости и солидарности.
Даме и господо,
Користим прилику да још једном захвалим свима који су помогли реализацију Заједничког регионалног стамбеног програма трајног збрињавања избеглица и расељених лица са простора бивше СФРЈ, а који се спроводи у Републици Србији, Босни и Херцеговини, Републици Хрватској и Црној Гори.
Посебну захвалност дугујемо УНХЦР-у и ОЕБС-у који су омогућили стамбено збрињавање најугроженијих избеглица. Наши заједнички напори довели су до тога да је у Србији посредством Регионалног стамбеног програма до данас стамбено збринуто 5.143 породица.
Регионални стамбени програм је пример да се пут ка решењу увек може пронаћи, онда када за тако нешто постоји воља. То је веома важна порука јер у Србији, осим избеглица из бивше СФРЈ, борави и приближно 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, за које се ни након 21 године нису стекли услови за одрживи повратак.
И овом приликом морам да нагласим да је занемарљив број њих остварио своје право на повратак, несметано располагање имовином, недискриминацију и несметан приступ политичким, економским и социјалним правима на Косову и Метохији.
Поштовани учесници скупа,
Популација интерно расељених лица са Косова и Метохије предуго чека на решавање основних егзистенцијалних питања. Подсећамо на то да се Срби са Косова и Метохије више од две деценије налазе ван својих домова, што представља једно од најдуготрајнијих интерних расељења у Европи.
Одрживи повратак у своје домове успело је да оствари само 1,9 одсто њих, што је најмања стопа повратка у свету. Интерно расељена лица су данас таоци нерешених питања, њима није омогућен одрживи повратак на Косово и Метохију, као ни приступ припадајућим људским правима.
Поражавајућа је чињеница да заштита њихових права није обезбеђена од стране оних који су се на то обавезали и којима је то у мандату.
Сматрамо да је дошло време да се предузму конкретне мере да се овим људима помогне. Искуствa, као и модели и алати који су развијени за решавање продужене избегличке ситуације у оквиру Регионалног стамбеног програма за избеглице, могли би, уз одређене модификације, бити примењени и у случају интерно расељених лица у Србији.
Зато бисмо високо ценили додатно ангажовање и подршку међународних партнера на решавању проблема продуженог расељења Срба са Косова и Метохије, уз уважавање научених лекција и понављање добре праксе.
Овом приликом истичем да Република Србија већ пружа подршку интерно расељеним лицима са Косова и Метохије - спровођењем програма финансираних из буџета Републике Србије, донаторским средствима и средствима из претприступних фондова Европске уније.
У очекивању конкретних иницијатива за решавање ситуације дуготрајног интерног расељења у Србији, желео бих, на крају, да још једном захвалим високом комесару Грандију и УНХЦР-у, на њиховој посвећености и неуморном раду на помоћи свим присилно расељеним лицима у околностима пандемије, као и на ангажману у оквиру глобалне избегличко-миграционе кризе.
УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на посвећеност и конструктивну сарадњу Републике Србије у напорима да се превазиђу проблеми избеглица и интерно расељених лица, који чине једну од најрањивијих група данашњице.
Хвала на пажњи”, навео је Дачић.
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Републике Српске мир и стабилност у...
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“