П:
О:
Читај ми
Коштуница и Караманлис разговарали у Солуну
Атина,
26. мај 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница јуче је у Солуну разговарао са премијером Грчке Константиносом Караманлисом о стању у Србији и државној заједници Србија и Црна Гора, Плану за Косово и Метохију, реформама и жељи да се Србија што пре укључи у Европску унију.
Константинос Караманлис и Војислав Коштуница
Коштуница је у телефонском интервјуу за агенцију Бета из Солуна, где је учествовао на годишњем привредно-политичком форуму, истакао да је у разговору са Караманлисом главна тема била како да овај део Европе што краће остане изван Европе и додао да је хтео да увери грчког премијера у то да је европска оријентација Владе Србије више него одлучна и недвосмислена.
Коштуница је изјавио да Влада Грчке посебно подржава европску перспективу Србије и Црне Горе и да је, према заједничкој оцени, позиција СЦГ централна у југоисточном делу Европе и на западном Балкану. Он је навео да је то нешто што, поред традиционалног пријатељства, премијер Караманлис увиђа и зато посебно наглашава подршку европској перспективи Србије.
“Било је речи о ситуацији у Србији и у Србији и Црној Гори. Говорио сам о напретку који видим у функционисању државне заједнице, о европској перспективи Србије, понајвише о Плану Владе Србије за Косово уз потребна објашњења, јер План је стварно подробан и правнички добро урађен, али можда за неке наше стране саговорнике недовољно јасан”, изјавио је Коштуница.
На питање да ли Грчка може помоћи у решавању косовског проблема, Коштуница је одговорио потврдно, рекавши да је указао на то колико може бити погубна даља фрагментизација државног простора на Балкану у вези са ситуацијом на Косову. Председник Владе Републике Србије додао је да Грчка има искуства са опасностима које повлачи даље растакање у простору Балкана.
Коштуница и Караманлис разговарали су и о унапређењу билатералних односа, посебно привредних. Коштуница је рекао да је његово учешће на Солунском форуму био покушај да се грчка пословна заједница увери у то "да су прилике, пре свега правне, у Србији стабилне, да се институције учвршћују, да обављају свој посао, да се административне процедуре, кад је реч о инвестицијама, поједностављују и да, једноставно, оно што се зове правна држава функционише".
Караманлис је после получасовног састанка са Коштуницом изјавио грчким новинарима да су билатерални односи две земље веома добри и да Влада Грчке прати реформе у Србији и уочава да оне напредују и да се гради правна држава.
Караманлис је, како преноси агенција Танјуг, рекао да Грчка има добре односе са Србијом, али да је сигуран да они могу бити додатно унапређени, нарочито у области економске сарадње. Грчки премијер је приликом заједничког обраћања јавности са Коштуницом, рекао да Србија и Црна Гора, као и остале земље региона, могу да рачунају на пуну подршку званичне Атине на њиховом европском путу и европским перспективама, јер је крајњи циљ свих у региону да се овај део Европе што пре претвори у област сигурности и благостања. Он је додао да Србија има значајну улогу у стабилизацији прилика у региону, чему ће, како је нагласио, посебно допринети премијер Коштуница својом умереношћу.
Коштуница је јуче поподне у говору на Солунском форуму осудио настојања усмерена на промену граница на Балкану, и у том контексту говорио о Косову и Метохији, указујући истовремено на нужност очувања државне заједнице Србија и Црна Гора.
Коштуница и министар вера у Влади Републике Србије Милан Радуловић посетиће данас манастир Хиландар.
Учесници десетог Солунског привредно-политицког форума који је завршен синоћ говором грчког премијера Караманлиса, затражили су у закључцима јасну политику Европске уније према Балкану и њену сарадњу са САД и Русијом како би се поправило стање у региону. Приближно 600 учесника овог скупа из Грчке и света, чија је главна тема била "ЕУ-САД-Русија: Редефинисање улога и интереса у југоисточној Европи", закључило је да Европска унија уложени капитал није пропратила дугорочном стратегијом према Балкану и да њена пракса мирне силе није довољна.
Напротив, пише у закључцима Форума, нужно је да ЕУ статус земаља западног Балкана пре процеса пријема у ЕУ систематски обликује комбинацијом строгости, јасних рокова, одлучности при избијању криза, политичких и економских мотива за оне земље које убрзају припрему. “У много случајева, однос земаља према пријему у ЕУ као циљу је једнодимензионалан и пасиван, иако су и даље потребни оздрављење тржишта, сузбијање правних ограничења, корупције, нелојалне конкуренције, побољшање пореског и судског система и бржа примена норми ЕУ”, наведено је у закључцима које преноси агенција Бета.
На крају закључака, Форум упућује Европској унији, САД и Русији жељу и препоруку да се према југоисточној Европи не односе као противници који шире утицај, већ као сарадници чији је циљ да свака земља региона ослободи своје снаге.
Коштуница је изјавио да Влада Грчке посебно подржава европску перспективу Србије и Црне Горе и да је, према заједничкој оцени, позиција СЦГ централна у југоисточном делу Европе и на западном Балкану. Он је навео да је то нешто што, поред традиционалног пријатељства, премијер Караманлис увиђа и зато посебно наглашава подршку европској перспективи Србије.
“Било је речи о ситуацији у Србији и у Србији и Црној Гори. Говорио сам о напретку који видим у функционисању државне заједнице, о европској перспективи Србије, понајвише о Плану Владе Србије за Косово уз потребна објашњења, јер План је стварно подробан и правнички добро урађен, али можда за неке наше стране саговорнике недовољно јасан”, изјавио је Коштуница.
На питање да ли Грчка може помоћи у решавању косовског проблема, Коштуница је одговорио потврдно, рекавши да је указао на то колико може бити погубна даља фрагментизација државног простора на Балкану у вези са ситуацијом на Косову. Председник Владе Републике Србије додао је да Грчка има искуства са опасностима које повлачи даље растакање у простору Балкана.
Коштуница и Караманлис разговарали су и о унапређењу билатералних односа, посебно привредних. Коштуница је рекао да је његово учешће на Солунском форуму био покушај да се грчка пословна заједница увери у то "да су прилике, пре свега правне, у Србији стабилне, да се институције учвршћују, да обављају свој посао, да се административне процедуре, кад је реч о инвестицијама, поједностављују и да, једноставно, оно што се зове правна држава функционише".
Караманлис је после получасовног састанка са Коштуницом изјавио грчким новинарима да су билатерални односи две земље веома добри и да Влада Грчке прати реформе у Србији и уочава да оне напредују и да се гради правна држава.
Караманлис је, како преноси агенција Танјуг, рекао да Грчка има добре односе са Србијом, али да је сигуран да они могу бити додатно унапређени, нарочито у области економске сарадње. Грчки премијер је приликом заједничког обраћања јавности са Коштуницом, рекао да Србија и Црна Гора, као и остале земље региона, могу да рачунају на пуну подршку званичне Атине на њиховом европском путу и европским перспективама, јер је крајњи циљ свих у региону да се овај део Европе што пре претвори у област сигурности и благостања. Он је додао да Србија има значајну улогу у стабилизацији прилика у региону, чему ће, како је нагласио, посебно допринети премијер Коштуница својом умереношћу.
Коштуница је јуче поподне у говору на Солунском форуму осудио настојања усмерена на промену граница на Балкану, и у том контексту говорио о Косову и Метохији, указујући истовремено на нужност очувања државне заједнице Србија и Црна Гора.
Коштуница и министар вера у Влади Републике Србије Милан Радуловић посетиће данас манастир Хиландар.
Учесници десетог Солунског привредно-политицког форума који је завршен синоћ говором грчког премијера Караманлиса, затражили су у закључцима јасну политику Европске уније према Балкану и њену сарадњу са САД и Русијом како би се поправило стање у региону. Приближно 600 учесника овог скупа из Грчке и света, чија је главна тема била "ЕУ-САД-Русија: Редефинисање улога и интереса у југоисточној Европи", закључило је да Европска унија уложени капитал није пропратила дугорочном стратегијом према Балкану и да њена пракса мирне силе није довољна.
Напротив, пише у закључцима Форума, нужно је да ЕУ статус земаља западног Балкана пре процеса пријема у ЕУ систематски обликује комбинацијом строгости, јасних рокова, одлучности при избијању криза, политичких и економских мотива за оне земље које убрзају припрему. “У много случајева, однос земаља према пријему у ЕУ као циљу је једнодимензионалан и пасиван, иако су и даље потребни оздрављење тржишта, сузбијање правних ограничења, корупције, нелојалне конкуренције, побољшање пореског и судског система и бржа примена норми ЕУ”, наведено је у закључцима које преноси агенција Бета.
На крају закључака, Форум упућује Европској унији, САД и Русији жељу и препоруку да се према југоисточној Европи не односе као противници који шире утицај, већ као сарадници чији је циљ да свака земља региона ослободи своје снаге.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...