Кнежевић је, учествујући у раду прве радионице на тему "Израда националне стратегије уређења земљишне територије и пилот пројекат уређења земљишне територије", објаснио да је уређење пољопривредног земљишта скуп мера којима се реализују просторно-плански документи.
Према његовим речима, то подразумева просторне и урбанистичке планове и основе кроз поступак комасације и мелиорације, који се предузимају ради побољшања природних и еколошких услова на пољопривредном земљишту.
Он је указао на то да мала просечна величина поседа, њихова неуређеност, као и неповољна поседовна структура у значајној мери онемогућавају потпуно и рационално коришћење савремене пољопривредне механизације и не представљају довољну земљишну основу за економску мотивисаност власника да се баве искључиво пољопривредом.
Кнежевић је навео да Србија располаже значајним земљишним потенцијалом и прецизирао да просечна површина обрадивог земљишта по становнику износи 0,46 хектара, при чему је просечна величина поседа 2,49 хектара.
Он је рекао да велике проблеме код нас представљају и нерешени имовинско-правни односи, путна инфраструктура, као и системи за одводњавање и наводњавање.
У првом делу радионице, коју су отворили помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Тодоровић и директор ФАО за катастар, рурални развој и уређење земљишта Давид Палмер, представници Министарства, националних консултаната и експерата ФАО одржали су презентације о тренутном стању, проблемима и предностима уређења земљишне територије, док је други део радионице протекао у дискусији са представницима локалне самоуправе и власницима земљишта.
У оквиру овог пројекта биће организовано још неколико радионица и предавања о уређењу земљишне територије, а биће изведен и пилот пројекат на подручју једне општине коју ће одредити ФАО експерти, национални консултанти и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, при чему ће реализација пројекта трајати 18 месеци.
Уређење земљишта у Србији почело је пре два века, а интензивнијем уређењу земљишне територије приступило се после Другог светског рата.
Међутим, почетком деведесетих година прошлог века овај процес потпуно је заустављен. У међувремену су се догодиле многе друштвене и економске промене које су наметнуле потребу да се уређењу земљишне територије приступи на савременији начин.
Представници ФАО и СЦГ потписали су у децембру 2005. године пројекат "Израда националне стратегије уређења земљишне територије и пилот пројекат уређења земљишне територије", при чему је партнер ФАО у Влади Србије било Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.